Karakteristike dobrog nastavnika

Izraz dobar nastavnik sadrži veći broj aspekata. Neki od njih se odnose na didaktičko- -metodička rešenja, a neki na uticaj nastavnika na mentalno blagostanje učenika, o čemu će ovde biti reči.

Nastavnici imaju veliki uticaj i na učinak učenika u školi i na različite rezultate kasnije u životu. Visokokvalitetni odnosi između nastavnika i učenika kreiraju osnovu podrške za dugoročno obrazovanje učenika. Zbog velike količine vremena koje učenici provode u školi, nastavnici igraju jednu od integralnih uloga u životima učenika. Utvrđeno je da je učenje zapravo društvena aktivnost i, još od vremena Platona i Sokrata, odnos između nastavnika i učenika je prepoznat kao važan. Taj odnos se razvija putem kooperacije i komunikacije, a način na koji se nastavnici odnose prema učenicima utiče na to kako se učenici ophode jedni prema drugima.

U brojnim istraživanjima spominje se da su ličnost, motivacija, svest i posvećenost nastavnika od vitalnog značaja u nastavnom procesu i stvaranju pozitivne nastavne klime. Važna uloga nastavnika je da, osim pruženog znanja iz oblasti koju predaju, učenicima pružaju i usmerenje, podršku i utehu.

Nastavnik može pokazati povoljno ponašanje u odnosu sa učenikom na verbalne i neverbalne načine. Blagonaklonost, bliskost, poverljivost, potkrepljenje, jasno izražavanje, veseli duh, davanje komplimenata mladima – primeri su povoljne komunikacije prosvetnih radnika sa mladima. Ona podstiče uspešnu interakciju između nastavnika i učenika, što rezultira živahnom atmosferom u učionici i zadovoljava potrebe učenika za emocionalnom i interpersonalnom podrškom. Nepristupačnost, autoritarnost, konfliktna komunikacija nastavnika može se nepovoljno odraziti i na njihov školski uspeh i na socioemocionalni razvoj mladih, dok pristupačnost i saosećajnost u odnosu sa učenicima povećavaju njihovo zadovoljstvo u školi i samim tim ima povoljne efekte na socioemocionalni razvoj.

Dobar nastavnik:

• razume različite faze razvoja deteta, postavlja zadatke prilagođene uzrastu u skladu sa razvojnim fazama i disciplinuje učenike u skladu sa uzrastom;
• empatičan je (prepoznaje osećanja i prenosi ih nazad učenicima) i može posmatrati stvari iz tačke gledišta dece;
• razume verbalnu i neverbalnu komunikaciju učenika i odgovara na te signale na prikladan način i pravovremeno;
• komunicira delotvorno, jasno, asertivno;
• jasno stavlja do znanja kakvo ponašanje očekuje od učenika i uspostavlja granice koje su učenicima korisne i obezbeđuju im korisnu strukturu;
• kada ukazuje na probleme u ponašanju i uspostavlja granice, fokusira se na samo ponašanje (i objašnjavanje logičnih posledica), a ne na kritiku ličnosti mlade osobe, te učenike podstiče na adekvatno upravljanje osećanjima i pronalaženje konstruktivnih rešenja za problem;
• trudi se da pohvali način rada, strategije i napor učenika;
• uređuje fizički i interpersonalni prostor učionice na takav način da optimizira podučavanje i minimalizuje probleme u ponašanju;
• ohrabruje i ceni različitost tako što ne govori negativno o drugima već traži i podstiče razumevanje i poštovanje osoba koje se po nečemu razlikuju od većine učenika;
• ne ponižava učenike i ne obezvređuje ih pred drugima;
• koristi razne načine da motiviše učenike uvažavajući njihove različitosti i podstiče ih da ostvare svoje ciljeve, pruža konstruktivne i razumljive povratne informacije i prati napredak učenika, pokazujući im poverenje i učeći ih da procenjuju svoj napredak;
• stvara klimu poverenja među učenicima i omogućava im da uče iz svojih grešaka, utičući na njih da redefinišu neuspeh kao iskustvo učenja, podstiče ih da kritički razmišljaju – podstiče radoznalost i slobodno iznošenje mišljenja;
• podstiče timski rad.

Tekst je preuzet iz publikacije “MENTALNO ZDRAVLjE U ŠKOLAMA Zašto je važno, kako prepoznati probleme i kako reagovati”.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.