Александра Јовановић Ђукић психолог и саветница-спољна сарадница за заштиту од насиља из Школске управе Ужице предлаже добре примере превентивних активности у настави и током часова као помоћ у сузбијању насиља међу вршњацима.

Сараднички групни рад: ученици заједнички раде на одређеном проблему, рецимо, може им се дати задужење да осмисле новине. У групама ученици имају различите, али комплементарне задатке. Због тога се ова техника понекад назива и „слагалица“. Сараднички рад има потенцијал да укључи и интегрише осетљиву или злостављању децу у оквиру групе, јер ће имати унапред додељену улогу. Оно о чему треба водити рачуна је да насилни ученици не ометају и не опструирају рад и да се одржава позитивна клима у групама.

Кружоци: то су групе ученика формиране ради решавања проблема, на редовним часовима, обично једном недељно током једног полугодишта. Кружоци могу да се баве разним темама, укључујући и насилништво. Ученици се на часу поделе у групе од по 5-6 чланова, по унапред установљеним правилима. Такође, унапред се дају и инструкције о начину прикупљања информација и изради коначне презентације. По питању насилништва, свака група разговара о природи проблема, како да сазнају више и шта се може предузети. Затим, на крају полугодишта, подносе извештај целом одељењу (или чак и школи). Њихова решења треба да се саслушају и размотре – нека могу бити корисна и изводљива, нека нешто мање, али се мишљења морају изнети тактично и без омаловажавања. У неким школама где се примењује овај систем, оценили су га као врло користан, зато што повећава партиципацију ученика, помаже одраслима да боље упознају перцепцију и тренутно стање у односу на појаву насиља међу ученицима – а често су и решења које ученици предлажу врло примењљива.

Лично, друштвено и здравствено образовање: систематичан начин да се кроз постојеће или нове курикулуме у школу уведе рад на превенцији насиља. Ово се може одвијати кроз недељне, интерактивне састанке где се код ученика развија свест о препознавању и превенцији насиља, ради на самопоуздању, емпатији, стратегијама за решавање конфликата. Постоје различити курикулуми, а један од њих је Социјално-емоционално учење, где се развијају социјалне и емоционалне вештине, промовише позитивно понашање, учење и добробит деце. Директно се осврће на проблематично понашање (укључујући и насиље) на индивидуалном и групном нивоу. Још један од курикулума који је у примени у неким земљама је и PATHS - Подстицање другачијег начина мишљења.

Учење асертивности: на свим часовима је могуће промовисати и вежбати асертивне начине реаговања – изражавање мишљења и потреба, али на ненасилан начин. Асертивна комуникација се базира на низу техника од којих ће највише користи имати деца и млади који су жртве или потенцијалне жртве насиља.

Ово су само неки од начина који се примењују или могу примењивати на редовним часовима или часовима одељењског старешине и одељењске заједнице, допунској, додатној настави, секцијама… У неким областима ће то ићи природно, као начин да се разраде теме које се већ налазе у програму (рецимо, српски језик и књижевност, ликовна уметност, друштвене науке, грађанско васпитање…), али се и на већини осталих часова може одвојити време за примену оваквих начина рада.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.