Када говоримо о вршњачком насиљу које се дешава у школама прва асоцијација је насиље које се догађа између вршњака. Међутим, из дана у дан постајемо сведоци насиља у којем жртве бивају сами наставници, односно професори.
Сами просветни радници ретко говоре под пуним именом и презименом о насиљу које трпе на свом радном месту. Разлози за то су многобројни - од страха да би тиме била нарушена репутација школе или би имали проблема са директором, до неке врсте стида и немоћи што су се нашли у таквој ситуацији.
Санкције насиља од стране ученика према професорима, односно наставницима постоје, али су слабе и ограничене, а преко њих се не може.
На тему како оснажити наставнике да управљају ситуацијама насиља којима су изложени, односно, како насиље утиче на ментално здравље запослених у просвети објашњава психолог Бранка Митровић Јосиповић.
Она наводи да су наставници -жртве насиља чешће жене што може бити последица тога да велики проценат запослених у просвети чини женска популација, а иначе се од стране ученика перципирају као мање строге и захтевне.
Како би се наставници оснажили битно је да знају да не треба да трпе увреде, псовке нити било који други облик насиља од стране ученика те да за такво понашање ученика постоје процедуре прописане одговарајућим законским актима (посебни протокол о заштити ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и друго).
Психолог додаје и то да као што се уважава и поштује личност детета, тако је битно и уважити наставникову личност и његову професионалну улогу. Она као вид помоћи и оснаживања наставника/професора предлаже асертивну комуникацију.
За крај, Митровић Јосиповић саветује и указује на то да размена искустава и конструктивних стратегија са другим колегама свакако помаже и смањује осећање усамљености.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.