Када је реч о заштити деце на Интернету, главна улога припада свакако родитељима, а потом наставницима и другим одраслим особама из дететовог окружења. Првенствено, родитељи су ти који морају да воде рачуна о томе које сајтове посећују њихова деца и какви садржаји долазе до њих. Оно на шта посебно треба да обрате пажњу јесте то са киме деца разговарају и размењују своје податке, слике и слично.
Није потребно посебно истицати колико садржаја постоји на Интернету, а који нису примерени ни одраслима, а поготово не деци и да се из безазлених ситуација може доћи до додатних проблема попут злостављања и злоупотребе деце.
Употребом рачунара у најмлађем добу, дете развија специфичан модел понашања на најразличитијим нивоима – од оног у породици и најближем окружењу па до односа према другој деци и комуникацији са њима, али и према наставницима/професорима у школи.
Многим родитељима, али и наставницима је данас тешко да схвате разлике измећу њиховог одрастања и одрастања њиховог детета, јер су они у свом детињству знатно више времена проводили на отвореном простору, далеко од медија.
Међутим, данашња деца живе у другачијем окружењу од оног у ком су одрасли њихови родитељи. Они знатно мање времена проводе у дружењу са другом децом и све више времена проводе испред екрана, било телевизијског било рачунарског.
О овој теми, као и о томе како успоставити систем безбедне комуникације на друштвеним мрежама између родитеља/наставника и детета разговарали смо са школским педагогом Јеленом Јовић.
Она наводи да је од посебне важности и да је неопходно да наставници и родитељи имају добру сарадњу.
Педагог саветује да чак иако деца на овај договор не пристану или родитељи не користе друштвене мреже, родитељи треба да испрате фотографије које њихова деца постављају као и „пријатеље“ са којима се дописују. Тако граде однос са децом заснован на отворености и поверењу, а истовремено стварају безбедан начин за коришћење друштвених мрежа.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.