Да ли дете треба да одраста са кућним љубимцем или не?

Прави кућни љубимац за дете – одговорност и задовољство

Мало тога на децу делује толико очаравајуће као животиње. Има добрих разлога што мекана играчка често неизоставно прати дете у првим годинама живота. Али то није права замена за стварну животињу. Дакле, сасвим је могуће да ваше дете једнога дана изразити жељу да добије кућног љубимца. Оно што ви као родитељ треба да имате на уму приликом одлучивања је да кућни љубимац увек преставља равнотежу између задовољства И одговорности.

Буђење односа окружењем: Кућни љубимац може детету да буде веран пратилац

Пре него што попустите пред молбама свог детета, треба да знате неколико ствари. Што је најважније, кућни љубимац није играчка и не можете га просто оставити у углу једном када вам досади. Одабир кућног љубимца увек подразумева посао за родитеље. Па ипак, доста тога иде у прилог томе да имате кућног љубимца у кући. Стручњаци се већински слажу када је реч о позитивном утицају који кућни љубимци имају на децу.

Кућни љубимци смањују осећање стреса и пружају емотивну утеху деци; миловање и додиривање кућних љубимаца ослобађа хормоне среће код деце. Нарочито градска деца имају мало контакта са природом и животињским светом ако немају кућне љубимце. Ако има пса, лењивац је приморан да иде у шетњу, а сво то лудирање унаоколо може да га претвори у љубитеља природе. Исто тако, деца која имају кућног љубимца су често мање болесна и имају јачи имунитет. С обзиром да брзо науче да одговарају на потребе својих животињских сустанара, ваша деца проширују своје социјалне вештине. Поред тога, деца преко кућног љубимца науче да преузму одговорност.

Нарочито проблематична деца имају користи када имају животињског пријатеља. Свакодневно пружање бриге и неге јача развој њихове личности и њихову психолошку стабилност. Постају мирнија и уравнотеженија. Укратко: деца која имају кућне љубимце науче да преузму одговорност, самостално предузимају активности и развијају социјалне компетенције.

Добро размислите пре куповине

Међутим, и даље је на родитељима одговорност да покажу детету како да се правилно односи према животињи. Деца ће имати близак однос са кућним љубимцем ако науче да су кућни љубимци жива бића која имају сопствену слободну вољу и не могу да се натерају да се мазе. Поред тога, родитељи треба да науче децу правилима за понашање са животињама, на пример да не треба узнемиравати животињу док спава или једе.

Пре него што купите кућног љубимца, ви и ваша породица треба да се јасно определите о следећем:

• Који је кућни љубимац подесан за нашу породицу?
• Да ли је кућа довољно велика да се кућни љубимац држи на одговарајући начин?
• У случају изнајмљивања стана или куће, да ли је дозвољено држање кућних љубимаца?
• Можемо ли да посветимо довољно времена кућном љубимцу?
• Да ли можемо себи да приуштимо издатке на кућног љубимца? На пример, трошкови хране и ветеринара могу да буду превелики за домаћинства са ниским примањима.
• Имамо ли пријатеље или рођаке који могу да се брину о животињи када смо ми на одмору?
• Колико дуго желимо да се старамо о кућном љубимцу? Животињице попут хрчака и мишева живе само између 1 и 4 године, док мале корњаче могу да поживе и 40 година ако се држе на правилан начин. Чак и зечеви могу да доживе 10 година. Мачке и пси живе од 10 до 18 година.
• Да ли је ико алергичан на длаку кућног љубимца?

Текст је преузет из приручника за родитеље "Одрастање у демократској породици".

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.