Психичко насиље

Емоционално или психичко насиље код деце, као и само психичко насиље је континуирано непријатељско и/или индиферентно понашање родитеља и других који наступају с позиције моћи, на основу чега дете може закључити да је безвредно, невољено, неадекватно, што нарушава његову емоционалну стабилност и психолошки капацитет, те краткорочно и/или дугорочно негативно утиче на његов развој и добробит које се мора одмах пријавити надлежнима за решавање оваквог случаја или некој старијој особи од поверења.

Појавни облици емоционалног насиља код детета су: одбацивање дететових потреба (омаловажавање, подсмевање, критиковање, вређање, спречавање развоја дечје аутономије, онемогућавање развоја привржености с другим особама, подређивање дететових потреба потребама одраслих, исмевање и др.); терорисање или излагање детета континуираним вербалним нападима који стварају климу страха, напетости и несигурности (претње детету нпр. оружјем, суицидом, убиством, непрекидно наглашавање кривице детета, употреба бизарних 17 дисциплинских метода, изазивање страха неприкладним кажњавањем, терање на игре или поступке којих се дете боји, излагање породичном насиљу); игнорисање и деградирање детета, што укључује и изостанак позитивних стимулација (недостатак стимулације и неодговарање на дететове потребе, понашање родитеља као да "дете не постоји", при чему родитељ не додирује дете, не гледа га, игнорише дететово присуство, не показује емоције према детету и сл.); манипулисање дететом у циљу задовољења сопствених потреба које нису у складу са дететовим (укључује активности у којима одрасли користе дете у сврху постизања неких својих циљева, не водећи притом рачуна о дететовим потребама, осећањима и интересима); изолација (онемогућавање детету да контактира с осталим члановима породице, вршњацима, као и да партиципира у породичним, социјалним или школским активностима); константни сарказам, понижавање, срамоћење (континуирано негативно обраћање, нападање детета, критиковање пред другима, називање детета погрдним именима у присуству других, при чему дете никада не добија похвале), подржавање дететовог неадекватног понашања, подмићивање, вербални напади, те притисак на дете да брже одрасте.

Психичко насиље се може препознати и у вршњачким односима, психичко насиље у школи, и у односима одраслих према деци у институцијама у којима деца бораве и раде, али и у партнерским односима, тзв. психичко насиље у вези.

Специфичну врсту психичког насиља детета представља присуство насиљу у породици (према Закону о спречавању насиља у породици дете се такође сматра жртвом). Насиље у породици је акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља до којег долази у оквиру породице или домаћинства, при чему један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.

Деца су жртве насиља, не само када га директно трпе, већ и када су изложени актима насиља као сведоци - када један члан породице врши насиље над другим члановима. Сведочење и изложеност насиљу трауматизује децу, било да директно посматрају насиље, било када накнадно виде последице насиља међу члановима породице.

Што је дете млађе, ризик штетног утицаја на развој детета је већи, не само због високе зависности детета, већ и због специфичности дечјег мишљења и тумачења социјалних односа и догађаја у окружењу.

 

Показатељи
Телесни показатељи: здравствени проблеми без органске основе, проблеми са сном и храњењем.
Показатељи на нивоу понашања: повученост, усамљеност, ниско самопоуздање, претерана пасивност, у неким случајевима претерана активност и понашања непримерена узрасту.
Емоционални показатељи: емоционална нестабилност, туга, страх, анксиозност, депресивна расположења, неисказивање радости или задовољства, негативан или празан афекат према свима у њиховом окружењу.
Когнитивни показатељи: назадовање у школи и незаинтересованост.
Социјални показатељи: тешкоће у остваривању вршњачких релација, односа с наставницима и другим људима, низак ниво социјалне компетентности, смањење способности прилагођавања и др.

Од велике је важности, и значаја да уколико имате било каква сазнања или сте сведоци, или жртва психичког злостављања, у било ком односу и смислу, да одмах пријавите психичко насиље!

Помоћ увек постоји, нисте сами, пријавите психичко насиље!