Физичко насиље

Под појмом физичко насиље подразумева се учестало или једнократно грубо поступање, намерно наношење бола, телесних повреда, као и поступање родитеља и других особа које укључује потенцијални ризик од телесне повреде, а чије последице могу, али и не морају бити видљиве.

На физичко насиље над децом треба посумњати када подаци о околностима под којима је настала повреда, које даје родитељ, односно особа која је довела дете на преглед, не одговарају самој повреди, као и код честих, поновљених повреда код истог детета или када постоје вишеструке повреде различите старости или повреде које не одговарају узрасту детета односно његовом развојном нивоу и сл.

Примери физичког насиље су: шамарање, ударање, шутирање, дрмусање, стезање врата, бацање, тровање, паљење, поливање врућом течношћу или урањање делова тела у врућу течност, излагање детета деловању вреле паре, везивање детета, напад оружјем и сл.

Телесни знаци насиља су: модрице различите старости (на необичним местима попут лица, бедара, потколеница, леђа, трбуха, потиљка и сл.), опекотине, прелом костију, секотине, огреботине, уједине, ишчупана коса, повреде и оштећења мозга, насилна (повредама узрокована) смрт детета.

Осим телесних показатеља, код деце се могу појавити и понашајни показатељи (у контакту с одраслима деца су необично опрезна, склона су претераном удовољавању ауторитетима, срамежљива су, повучена или хиперактивна), социјални показатељи (немогућност успостављања пријатељских односа с вршњацима, слабе социјалне вештине, слабе когнитивне и језичке вештине, тенденција да проблеме решавају агресивношћу) и емоционални показатељи (љутња, непријатељство, емоционална тупост) физичког насиља. Адолесценти могу показати и неке друге знакове у виду лагања, крађе, туче, испада агресивности и беса, бежања од куће и из школе, када је реч о физичком насиљу у школи, аутодеструктивног понашања и др. 

У поређењу с осталим облицима насиља индикатори физичког насиља су највидљивији. Важно је да се направи разлика између насиља и ненамерне (случајне или задесне) телесне повреде, као и телесних знакова и симптома који могу да личе на намерно озлеђивање, али су, у ствари, последица или су повезани са органским стањима од којих дете пати.

Најчешћи облик физичког насиља које врше одрасли представља телесно кажњавање детета као дисциплинска мера у "васпитавању".

Телесно кажњавање је веома опасно по децу, не само као значајан узрок морбидитета и морталитета деце, већ и као значајан фактор у подстицању насилног понашања и у развоју других поремећаја понашања детета у каснијем животу.

У посебне облике физичког насиља спадају и фетално насиље (излагање фетуса алкохолу, дрогама и пасивна зависност новорођенчади од наркотика), као и синдром протрешеног детета.

Такође, физичко насиље над децом се може догађати и у оквиру породице, физичко насиље у породици, што у већини случајева доводи до тога да дете и само постане извршилац насиља или се навикава на такав облик понашања.

Деца такође врло често могу бити сведоци насиља у својој породици, уколико је мајка жртва насиља, тзв. физичко насиље над женама што је само један у низу примера како не треба, и један у низу примера који није здрав и добар за само одрастање и развој детета, зато апелујемо на све, да се сваки облик физичко насиља који се примети или доживљава одмах пријави надлежном лицу или било којој особи од поверења.