Колико васпитање утиче на карактер детета?

Када говоримо о карактеру детета, често помислимо на особине попут поштења, упорности, емпатије, одговорности или храбрости. Шта то заиста значи?

Васпитање се стиче и посматрањем и слушањем

Деца уче много више посматрањем него слушањем. Ако родитељи и васпитачи говоре једно, а раде друго – дете ће следити оно што види, а не оно што чују.

Кроз свакодневне примере, дете учи:

• како се решавају конфликти (виком или разговором),
• како се показују емоције (потискивањем или изражавањем),
• како се граде односи (поверењем или контролом).

Речи које чују – глас који почиње у њима

Начин на који одрасли разговарају са дететом обликује његов унутрашњи дијалог.

Ако дете стално чује:

• „Ниси добар/добра“,
• „Ништа не умеш“,
• „Ти си проблем“

…постаће особа која сумња у себе.

Ако чује:

• „Погрешио/ла си, али можеш боље“,
• „Труд је важнији од резултата“,
• „Ту сам за тебе“.

…развија самопоуздање и емоционалну зрелост.

Карактер се формира - како?

Поштовање, одговорност, емпатија и истрајност се не рађају са нама – оне се уче кроз:

• доследно васпитање,
• сигуран однос са одраслима,
• подстицајну комуникацију,
• границе које пружају структуру, али не ограничавају личност.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.