„Само је ушао/ла у собу и затворио/ла врата. Рекао/ла је да је уморан/а, али некако другачије ћути.“
Ако сте родитељ или старатељ, можда сте приметили да се ваше дете повукло – мање прича, више седи усамљено, не жели да излази, не жели да разговара са вама. Многи мисле да је то „пубертет“ или „фаза“, али понекад, тишина је позив у помоћ.
Зашто деца ћуте када трпе насиље?
Дете може да ћути:
- Нагле промене расположења, чешће плакање или бес.
- Промене у апетиту и сну.
- Модрице, огреботине или повреде које дете не објашњава.
- Пад концентрације, оцене, губитак интересовања за ствари које је волело.
Не мора сваки знак значити да дете трпи насиље, али ако приметите више ових знакова заједно, потребно је да обратите пажњу.
Шта као родитељ можете да урадите?
- Покушајте да останете прибрани. Ако покажете панику или узнемиреност, дете се може још више повући.
- Поставите једноставна питања:
– „Примећујем да си некако тужан/тужна у последње време, желиш ли да разговарамо?“
– „Важно ми је како се осећаш, овде сам за тебе.“
- Понудите време и простор. Ако дете не жели одмах да прича, немојте га приморавати, али му показујте свакодневно да сте ту.
- Верујте детету ако вам нешто каже. Немојте га кривити нити говорити: „Зашто ниси раније рекао/рекла?“ или „Шта си урадио/уредила да га/је наљутиш?“
Када и коме пријавити?
- Због страха да ће особа која врши насиље још више да га/је повреди ако каже.
- Осећа срамоту и мисли да је оно криво за оно што му се дешава.
- Верује да му/јој нико неће веровати или да никоме није стало.
- Неко је детету рекао да мора да ћути.
Зато је важно да приметимо промене и да их питамо, нежно, али искрено.
Који знаци могу указати да дете трпи насиље?
- Повлачење и избегавање пријатеља или породице.
- Страх или одбијање одласка у школу или код одређених особа.
-