Оснажимо дечаке да говоре о својим осећањима

Од најранијег детињства, многи дечаци чују поруке попут: „Немој да плачеш“, „Буди храбар“, „Момци не показују слабост“. Такве реченице можда звуче безазлено, али шаљу поруку да неке емоције нису „дозвољене“ – да их треба сакрити, а не поделити. Међутим, управо способност да се осећања препознају, изразе и разумеју, представља један од најважнијих темеља здравог психолошког развоја.

Зашто је тo важно?

Говорити о осећањима није знак слабости, већ зрелости. Дечаци који одрастају у окружењу где је дозвољено да се плаше, тугују, изразе бригу или љутњу на здрав начин, постају млади људи који умеју да управљају емоцијама, да поштују друге и граде стабилне односе.

Истраживања показују да је развој емоционалне писмености кључан за самопоуздање, отпорност на стрес и боље ментално здравље. Дечаци који умеју да говоре о томе како се осећају, лакше траже помоћ када им је тешко, ређе потискују бес или тугу и мање су склони самодеструктивном понашању.

Шта се дешава када дечацима ускратимо простор за осећања?

Када се дечацима стално шаље порука да морају бити „јаки“ и „непоколебљиви“, они уче да осећања крију или потискују.

Та потиснута емоција често прераста у:

• агресију, јер се бес јавља као замена за страх или тугу;
  
  
• повлачење, јер не умеју да објасне шта их боли;
  
  
• ризично понашање, као начин да изразе оно што не могу речима;
  
  
• осећај усамљености, јер мисле да их нико не разуме.

Када дете не уме да изрази шта осећа, оно не уме ни да затражи подршку, а управо та подршка је често кључна у изазовним ситуацијама.

Улога родитеља, наставника и окружења

Родитељи, наставници и цела заједница имају важну улогу у томе да дечацима пошаљу поруку да је у реду говорити о емоцијама.
То се постиже не само озбиљним разговорима, већ и малим, свакодневним примерима:

• када одрасли признају да су тужни, забринути или љути,
  
  
• када охрабрују дете да каже шта осећа без осуде,
  
  
• када похвале искреност, а не само „снагу“.

Наставници у школама могу допринети томе кроз разговоре, часове о вредностима, заједничке активности и примере кроз које негују емпатију

Родитељи, пак, кроз игру, заједнички проведено време и пажњу показују да је емоционална блискост највећа подршка коју дете може да има.

Оснажени дечаци – одрасли емоционално зрели људи

Када оснажимо дечаке да говоре о својим осећањима, ми градимо генерацију младих мушкараца који знају да је брига о себи и другима облик снаге, а не слабости.

Такви дечаци ће једног дана бити партнери, родитељи и пријатељи који умеју да слушају, разумеју и подрже.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете пријавити ОВДЕ.