Улога наставника у развоју младе личности

Наставник има вишеструку улогу у развоју младе личности. Она је едукативна у стицању знања из области која се предаје, али је, бар једнако важно, едукативна и у стицању општих, животних знања и вештина. Она је и негујућа, подстичућа и има снажан утицај на развој младе личности. На неки начин, улога просветног радника је продужена рука родитељства, односно она кључна улога која, ван породичног окружења, помаже младој особи да одрасте на најбољи начин. Управо због тога што однос наставника и ученика утиче на кључне аспекте развоја, концепт „Буди рука која воли и реч која соколи“ који се тиче здравог родитељства (више о томе можете прочитати на линку https://www.unicef.org/serbia/ publikacije/budi-ruka-koja-voli-i-reckoja-sokoli-prirucnik) могли бисмо превести у контекст улоге просветног радника у развоју ученика. Тај концепт подразумева пет кључних (5П) целина које би било важно имати на уму у контакту са учеником.

• Пружи – односи се на пружање подршке, охрабрења, разумевања, информација и савета ученицима, односно пружање подстицајне неге младој личности из улоге наставника; за то је важно добро познавати развојне карактеристике младих у сваком узрасту и разумети њихово ментално функционисање, али и развити респонсивност односно усмереност наставника на потребе ученика на које наставничка улога треба да одговори.
• Преиспитај – односи се на преиспитивање и унапређивање сопствених личних уверења и ставова у вези са децом, развојем, начином на који просветни радник треба да комуницира са учеником, односом какав треба да гради, васпитним и едукативним методама које треба да користи и извором информација којима наставник верује (на пример, трансгенерацијске поруке о односу наставник–ученик не морају бити адекватне, док су стручне информације засноване на доказима много поузданији извор).
• Прескочи – односи се оне праксе наставника које нису корисне или су штетне по ученика (које струке које се баве менталним здрављем младих препознају као такве) и које по сваку цену треба избећи јер могу да повреде младу личност и њено достојанство, да угрозе њен социоемоционални развој и њено ментално здравље; атмосферу кажњавања ученици могу да доживе као одмазду а не подучавање, због чега је врло важно да наставник добро зна које су праксе штетне и да предузме све да их не чини.
• Примени – односи се на примену широког спектра општих, конкретних и специјализованих знања и вештина које се тичу добре наставничке праксе и рада са ученицима; дисциплину која се успоставља кажњавањем треба да замени позитивна дисциплина, односно објашњавање, топлина, доследне границе (не ригидне већ довољно флексибилне за узраст) и логичне последице усмерене на понашање, а не на личност.
• Потражи – односи се на тражење подршке и помоћи у ситуацијама у којима наставници сами не могу да се изборе са тешкоћама у настави, у односу са ученицима или пак личним тешкоћама (међу којима су и оне које се тичу личног менталног здравља).

Наставнику увек може бити од користи да познаје развојне потребе младих у школи, да стално прати како се његова комуникација одражава на ученика (важно је да не нашкоди већ да помогне ученику) и да буде спреман да стално унапређује свој приступ, да добро познаје своје ученике, да континуирано има на уму њихову перспективу (да разуме њихове поступке, начин размишљања, развојне потребе) како би могао да буде „корак испред“ и да упорно и креативно тражи најбоља решења (уз адекватне изворе информација). Да потражи помоћ уколико изазови и даље постоје јер опције постоје − одустајање као стратегија није међу њима.

Важан предуслов да наставник може да пружи приступ који повољно делује на развој младе личности јесте квалитетан и стабилан однос који са ученицима успоставља и одржава. А битан предуслов за то је континуитет, како континуитет посвећености наставника, тако и континуитет његовог присуства током времена. Важно је младима обезбедити што већу стабилност, што се пре свега односи на кључну наставничку личност која води одељење, али и комплетан наставнички колектив који ради са одељењем. Свака промена захтева нову адаптацију која представља изазов, па честе промене могу довести до тешкоћа успостављања адекватног односа ученик–наставник, доживљаја разочарања, неизвесности и несигурности ученика. Само наставник који дуже прати децу и адолесценте може да их довољно упозна да би могао адекватно да препозна њихове вештине и потребе, те евентуалне промене у понашању које би указивале на проблем. С друге стране, једино континуитет контакта са наставником омогућава успостављање поверења код ученика, које је изузетно важно за њихов развој, за адекватно учешће у школским активностима, али и за отварање наставнику о евентуалним проблемима. Иако некада није могуће спречити промене наставника, важно је да школе обезбеде њихов континуитет у највећој могућој мери у којој је то изводљиво и да у случају промене пруже подршку и ученицима и новим наставницима у повезивању и адаптацији.

Веома је важно овде споменути да, када говоримо о карактеристикама доброг наставника и о улози коју наставник има у формирању младе личности, мислимо на све одрасле особе које су у контакту са децом и адолесцентима са циљем да им пруже неку едукативну делатност. Осим наставника који са младима проводе време када се одвијају настава и продужени боравак (за млађу децу), то се односи и на све оне који децу и адолесценте подучавају ваннаставним активностима (спортски тренери, учитељи уметности, предавачи у секцијама и другим едукативним активностима), било да се оне организују под кровом школе или ван ње. Свака одрасла особа која контактира са децом и адолесцентима у различитим активностима носи одговорност за успостављање адекватног односа са њима и утицање на њихов не само интелектуални и моторички већ и социоемоционални развој.

Текст је преузет из публикације “МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ У ШКОЛАМА Зашто је важно, како препознати проблеме и како реаговати”.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.