Koliko vaspitanje utiče na karakter deteta?

Kada govorimo o karakteru deteta, često pomislimo na osobine poput poštenja, upornosti, empatije, odgovornosti ili hrabrosti. Šta to zaista znači?

Vaspitanje se stiče i posmatranjem i slušanjem

Deca uče mnogo više posmatranjem nego slušanjem. Ako roditelji i vaspitači govore jedno, a rade drugo – dete će slediti ono što vidi, a ne ono što čuju.

Kroz svakodnevne primere, dete uči:

• kako se rešavaju konflikti (vikom ili razgovorom),
• kako se pokazuju emocije (potiskivanjem ili izražavanjem),
• kako se grade odnosi (poverenjem ili kontrolom).

Reči koje čuju – glas koji počinje u njima

Način na koji odrasli razgovaraju sa detetom oblikuje njegov unutrašnji dijalog.

Ako dete stalno čuje:

• „Nisi dobar/dobra“,
• „Ništa ne umeš“,
• „Ti si problem“

…postaće osoba koja sumnja u sebe.

Ako čuje:

• „Pogrešio/la si, ali možeš bolje“,
• „Trud je važniji od rezultata“,
• „Tu sam za tebe“.

…razvija samopouzdanje i emocionalnu zrelost.

Karakter se formira - kako?

Poštovanje, odgovornost, empatija i istrajnost se ne rađaju sa nama – one se uče kroz:

• dosledno vaspitanje,
• siguran odnos sa odraslima,
• podsticajnu komunikaciju,
• granice koje pružaju strukturu, ali ne ograničavaju ličnost.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.