Od posmatrača do podrške: Uloga vršnjaka u sprečavanju nasilja

U školskim hodnicima, učionicama i dvorištima, svaki dan se dešavaju situacije koje mogu postati nasilje – ili biti sprečene. Iako često mislimo da su nastavnici ili roditelji ti koji imaju najveću moć u zaustavljanju nasilja, jedna grupa ima izuzetno snažan uticaj – vršnjaci.

Većina slučajeva školskog nasilja dešava se u prisustvu posmatrača. To su učenici koji vide, čuju, osete – ali često ne reaguju. Upravo tu leži šansa za promenu.

Ko je posmatrač – a ko podrška onima koji trpe nasilje?

Posmatrač je onaj koji primeti nasilje, ali ne preduzima ništa. Možda se plaši, možda ne zna kako, a možda misli da nije njegova stvar.

Onaj ko prekida krug nasilja primećuje, razume i deluje - pozivom u pomoć odraslih, pozivom drugih učesnika situacije da pomognu i prekinu nasilje, rečima podrške, pozitivnim primerom koji drugi slede.

Zašto je važno da vršnjaci reaguju?

Deca se češće obraćaju vršnjacima nego odraslima kada dožive nasilje.

Vršnjaci postavljaju norme – ako grupa podržava nasilje, ono se nastavlja. Ako ga osuđuje, prestaje.

Reakcija jednog učenika može ohrabriti druge da se uključe i pomognu.

Kako osnažiti učenike da postanu saveznici?

1. Edukacija

Potrebno je razgovarati sa mladima o tome šta je sve nasilje – i da ono nije samo fizičko. Potrebno je naučiti ih kako da reaguju, bez ugrožavanja sebe.

2. Razvijanje empatije

Kroz radionice, razgovore i dramske tehnike, deca uče da prepoznaju osećanja drugih i stave se u njihovu poziciju.

3. Primeri iz prakse

Prikazivanje realnih situacija u kojima su učenici stali u zaštitu drugara može inspirisati druge da urade isto.

4. Vršnjačke mreže podrške

Škole mogu formirati timove vršnjačkih edukatora ili „saveznika“, koji promovišu kulturu nenasilja.

„Ja sam dete, šta mogu da uradim?“

Mnogo! Jedna reč, jedan gest, jedna poruka – mogu promeniti nečiji dan, ili čak život. Biti saveznik ne znači biti heroj iz filma. To znači:

• Ne činiti nasilje
• Sesti pored drugara koji je izolovan.
• Reći: „Nije u redu da tako pričaš o njoj/njemu.“
• Podržati one koji su pretrpeli nasilje nakon incidenta.
• Razgovarati sa nastavnikom ili školskim psihologom.

Od posmatrača do saveznika – to je put koji svako dete može preći. Na tom putu, potrebni su im primeri, podrška i ohrabrenje. A mi odrasli – treba da ih u tome pratimo i podržimo.

Na Nacionalnoj platformi ”Čuvam te” nalaze se obuke za učenike koje će vam pomoći sa konkretnim primerima šta možete uraditi. Budite saveznik!

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.