Osnažimo dečake da govore o svojim osećanjima

Od najranijeg detinjstva, mnogi dečaci čuju poruke poput: „Nemoj da plačeš“, „Budi hrabar“, „Momci ne pokazuju slabost“. Takve rečenice možda zvuče bezazleno, ali šalju poruku da neke emocije nisu „dozvoljene“ – da ih treba sakriti, a ne podeliti. Međutim, upravo sposobnost da se osećanja prepoznaju, izraze i razumeju, predstavlja jedan od najvažnijih temelja zdravog psihološkog razvoja.

Zašto je to važno?

Govoriti o osećanjima nije znak slabosti, već zrelosti. Dečaci koji odrastaju u okruženju gde je dozvoljeno da se plaše, tuguju, izraze brigu ili ljutnju na zdrav način, postaju mladi ljudi koji umeju da upravljaju emocijama, da poštuju druge i grade stabilne odnose.

Istraživanja pokazuju da je razvoj emocionalne pismenosti ključan za samopouzdanje, otpornost na stres i bolje mentalno zdravlje. Dečaci koji umeju da govore o tome kako se osećaju, lakše traže pomoć kada im je teško, ređe potiskuju bes ili tugu i manje su skloni samodestruktivnom ponašanju.

Šta se dešava kada dečacima uskratimo prostor za osećanja?

Kada se dečacima stalno šalje poruka da moraju biti „jaki“ i „nepokolebljivi“, oni uče da osećanja kriju ili potiskuju.

Ta potisnuta emocija često prerasta u:

• agresiju, jer se bes javlja kao zamena za strah ili tugu;
  
  
• povlačenje, jer ne umeju da objasne šta ih boli;
  
  
• rizično ponašanje, kao način da izraze ono što ne mogu rečima;
  
  
• osećaj usamljenosti, jer misle da ih niko ne razume.

Kada dete ne ume da izrazi šta oseća, ono ne ume ni da zatraži podršku, a upravo ta podrška je često ključna u izazovnim situacijama.

Uloga roditelja, nastavnika i okruženja

Roditelji, nastavnici i cela zajednica imaju važnu ulogu u tome da dečacima pošalju poruku da je u redu govoriti o emocijama.
To se postiže ne samo ozbiljnim razgovorima, već i malim, svakodnevnim primerima:

• kada odrasli priznaju da su tužni, zabrinuti ili ljuti,
  
  
• kada ohrabruju dete da kaže šta oseća bez osude,
  
  
• kada pohvale iskrenost, a ne samo „snagu“.

Nastavnici u školama mogu doprineti tome kroz razgovore, časove o vrednostima, zajedničke aktivnosti i primere kroz koje neguju empatiju

Roditelji, pak, kroz igru, zajednički provedeno vreme i pažnju pokazuju da je emocionalna bliskost najveća podrška koju dete može da ima.

Osnaženi dečaci – odrasli emocionalno zreli ljudi

Kada osnažimo dečake da govore o svojim osećanjima, mi gradimo generaciju mladih muškaraca koji znaju da je briga o sebi i drugima oblik snage, a ne slabosti.

Takvi dečaci će jednog dana biti partneri, roditelji i prijatelji koji umeju da slušaju, razumeju i podrže.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete prijaviti OVDE.