Када детињство почиње да нестаје и како препознати ризик од дечјег брака?

Број забележених случајева дечјих бракова далеко више погађа девојчице у односу на дечаке, према подацима УНИЦЕФ-а, сваке године је овим друштвеним проблемом погођено 12 милиона девојчица широм света.

Дечји брак не мора увек да буде формално закључен пред матичарем. Ризик постоји и онда када се дете припрема да напусти школу, породицу или место становања како би живело са партнером, посебно ако је на то подстакнуто, наговорено или приморано од стране одраслих.

Фактори који доприносе појави дечјих бракова су веома комплексни, али оно што се налази у основи јесте вишеструка дискриминација девојчица и жена, сиромаштво и као веома значајан фактор издваја се недостатак адекватног приступа образовању.

Шта може указивати на ризик од дечјег брака? 

Ризик од дечјег брака често се не појави као једна јасна информација, већ као низ малих промена које околина лако превиди. Дете најчешће неће отворено рећи да је под притиском, јер се плаши реакције породице, партнера или средине. Зато је важно обратити пажњу на ситуације у којима се детету полако сужава простор да бира, учи, дружи се и одлучује о себи.

Школа одједном престаје да буде важна

Један од најозбиљнијих знакова је када дете нагло почиње да изостаје из школе, касни, не доноси прибор, не ради домаће задатке или губи интересовање за школу. Посебно треба обратити пажњу ако дете или породица говоре да нема више потребе да се школује, да ће ускоро имати своју кућу или да ће због удаје, женидбе или заједничког живота прекинути школовање.

У разговору се помиње „одлазак”, „обећање” или „свадба”

На ризик може указивати када дете, породица или окружење помињу да ће се дете ускоро удати, оженити, отићи од куће, прећи код партнера или започети свој живот, иако је млађе од 18 година. Посебно је важно реаговати ако се чује да је дете „обећано”, да „има договореног партнера” или да се „спрема свадба”. Чак и када се све представља као породични договор или традиција, потребно је проверити да ли дете заиста има слободу избора.

Дете се мења, повлачи или делује уплашено

Промене у понашању често су први сигнал да дете нешто трпи, али не уме или не сме да каже. Дете може постати ћутљивије, тужно, раздражљиво, узнемирено или уплашено. Може избегавати разговор о школи, породици, будућности или партнеру. Забрињавајуће је и ако говори да нешто „мора” да прихвати због породице, обичаја, части, материјалне ситуације или онога „шта ће људи рећи”.

Партнер је знатно старији или дете нема стварну слободу одлуке

Ако је партнер знатно старији од детета, потребан је посебан опрез. У таквом односу дете може бити у зависном положају, изложено притиску, манипулацији или контроли. Ризик постоји и када дете делује као да не сме да каже шта жели, као да не одлучује само о свом односу или као да је одлука већ донета уместо њега.

Дете се удаљава од људи који могу да му помогну

Знак за забринутост може бити када дете све мање контактира са вршњацима, наставницима, стручним сарадницима или особама од поверења. Ако изненада одустаје од дружења, спорта, ваннаставних активности, такмичења или планова за наставак школовања, важно је проверити шта се дешава. Изолација детета често значи да му је све теже да затражи помоћ.

Ниједан од ових знакова сам по себи не значи да ће до дечјег брака сигурно доћи. Али ако се више њих појављује истовремено, важно је не чекати да ситуација постане тежа. Потребно је реаговати пажљиво, поверљиво и у најбољем интересу детета, кроз разговор са школом, центром за социјални рад, полицијом или другом надлежном институцијом, како би дете на време добило заштиту и подршку.

Зашто је важно реаговати на време?

Рани брак има озбиљне последице јер у великом броју случајева доводи до прекида школовања, изолације, сиромаштва, ране трудноће, нарушеног физичког и менталног здравља, као и до изложености физичком, психичком, сексуалном и/или економском насиљу. Дете које улази у заједницу за коју није спремно често нема довољно знања, подршке и моћи да самостално одлучује о свом животу.

Зато је благовремена реакција од пресудног значаја. Наставници, стручни сарадници, здравствени радници, рођаци, комшије и вршњаци могу бити први који ће приметити да нешто није у реду.

Шта можете да урадите?

Ако сумњате да је дете изложено притиску да ступи у брак или да напусти школу због ране заједнице, важно је да не ћутите. Разговор са дететом треба да буде пажљив, без осуде и притиска. Детету треба послати јасну поруку да није само и да има право на заштиту. Сумњу можете пријавити надлежном центру за социјални рад, школи, полицији или преко платформе „Чувам те”.