Образовање као заштита од дечјих бракова

Један од најзначајнијих механизама који доприносе томе да се појава дечјих бракова спречи јесте останак детета у систему образовања. Школа није само место где се стичу знања. Она је простор у ком дете добија подршку, гради самопоуздање, учи о својим правима и развија вештине потребне за самосталан живот.

Како школа доприноси спречавању дечјих бракова?

Дете које редовно похађа школу има више прилика да разговара са одраслим особама од поверења, наставницима, стручним сарадницима и вршњацима. Школа је установа у којој се ученици систематски прате и самим тим се могу рано препознати промене у понашању, ажурно се прати стање изостанака са часова, уочава пад мотивације или притисци којима је дете изложено.

Наставници, одељењске старешине, педагози и психолози имају важну улогу у томе да детету пруже подршку и да, када је потребно, укључе друге надлежне институције.

Школа може бити место где дете први пут чује да има право да каже „не”, да има право на заштиту и да нико не сме да га приморава на брак, заједнички живот или било који други облик присиле на учешће у активностима у којима се не осећа пријатно. То је окружење у ком имају прилику да уче о себи кроз интеракције са вршњацима, изграђују своје капацитете и оснаже се да планирају своју будућност у складу са својим капацитетима и афинитетима.

Подршка породици је део решења

Спречавање дечјих бракова не значи само реаговање када је ризик већ велики. Како би се значајније утицало на промену када је ова појава у питању, важно је разговарати и са породицама, посебно тамо где је присустно сиромаштво, недостатак подршке или притисак средине, који могу утицати на доношење одлука које нису у најбољем интересу детета.

Породицама је потребно објаснити да рани брак не решава проблеме, већ их најчешће продубљује. Дете које настави школовање има веће шансе да касније буде самостално, запослено, информисано и способно да доноси одлуке које су добре за његов живот.

Шта дете треба да зна?

Свако дете треба да зна да има право на образовање, здравље, безбедност и живот без насиља, да нико не сме да га приморава, уцењује, застрашује или наговара да ступи у брак или ванбрачну заједницу.

Ако дете осећа притисак да напусти школу, породицу или да започне живот са партнером, важно је да се обрати особи од поверења: наставнику, одељењском старешини, педагогу, психологу, рођаку, лекару или било ком другом одраслом који може да му помогне.

Одговорност је на свима нама

Спречавање дечјих бракова није задатак само једне институције. То је заједничка одговорност породице, школе, система социјалне заштите, здравства, полиције и целе заједнице.

Када дете остане у школи, добија више од дипломе. Добија време да одрасте, прилику да бира живот за себе онакав какав жели и добије снагу да гради своју будућност.