Зашто „само шала“ није увек смешна? Шта је важно да знамо?

Колико пута смо чули ове реченице након што је неко био повређен речима, подсмехом или коментаром?

У школским ходницима, на друштвеним мрежама, у порукама и разредним групама, речи се упућују уз осмех – али за онога ко је жртва шале, оне немају ништа смешно.
Надимци, етикете, исмевање изгледа, акцента, одеће, успеха у школи или нечег што ученик воли – све су то облици вербалног насиља који се често покривају изговором: "Па то је само шала."

Али, последице могу бити дубоке. Деца се повлаче, постају несигурна, губе веру у себе и друге. Осећај да су претерано осетљиви само их даље утишава, а насилници се охрабрују да наставе.
Границе се уче!

Деца често не знају докле иду шала или забава, а где почиње насиље. То је управо задатак одраслих – да им помогнемо да разликују шалу од понижавања, забаву од исмевања, добру фору од сарказма са презиром.

У школама у којима се учи поштовање, а не само чињенице, деца се усуђују да пријаве насиље. Осећај да су виђени и саслушани изграђује поверење, а поверење се чува.

Подсетимо децу, родитеље и наставнике: Шала престаје да буде шала оног тренутка кад неко на њу утиша глас и обори поглед.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете пријавити ОВДЕ.