Ма само се шалим.“ „Немој да претерујеш, па то је била шала!“
Ма само се шалим.“ „Немој да претерујеш, па то је била шала!“
Колико пута смо чули ове реченице након што је неко био повређен речима, подсмехом или коментаром?
У школским ходницима, на друштвеним мрежама, у порукама и разредним групама, речи се упућују уз осмех – али за онога ко је жртва шале, оне немају ништа смешно.
Надимци, етикете, исмевање изгледа, акцента, одеће, успеха у школи или нечег што ученик воли – све су то облици вербалног насиља који се често покривају изговором: "Па то је само шала."
Али, последице могу бити дубоке. Деца се повлаче, постају несигурна, губе веру у себе и друге. Осећај да су претерано осетљиви само их даље утишава, а насилници се охрабрују да наставе.
Границе се уче!
Деца често не знају докле иду шала или забава, а где почиње насиље. То је управо задатак одраслих – да им помогнемо да разликују шалу од понижавања, забаву од исмевања, добру фору од сарказма са презиром.
У школама у којима се учи поштовање, а не само чињенице, деца се усуђују да пријаве насиље. Осећај да су виђени и саслушани изграђује поверење, а поверење се чува.
Подсетимо децу, родитеље и наставнике: Шала престаје да буде шала оног тренутка кад неко на њу утиша глас и обори поглед.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете пријавити ОВДЕ.