Због чега је опасна зависност од социјалних мрежа?

Стална потреба да се проверавају поруке и друштвене мреже створила је вид социјалне анксиозности, тзв. ФОМО - страха да ћемо бити изостављени. Општи облик анксиозности када нисмо у виртуленом свету  обухвата страх, бригу, анксиозност везано за губитак контаката са особама, дешавањима и изостављање из разговора у социјалним круговима. Нека истраживања (Wave 8-tha elanguage of content, 2014. ) показују на пример да немогућност приступа интернету чини стресним чак 57% испитаника на глобалном нивоу, док дељење и коментарисање садржаја чини срећним чак 43% испитаника. Трећина испитаника осећа се несрећним уколико их неко блокира на некој друштвеној мрежи изазивајући осећање нерасположења.   

Још већу опасност за младе представља чињеница да друштвене мреже све више ,,замењују '' реалне интерперсоналне односе, што доводи до стварања погрешног опажања о томе шта је стварна комуникација. Све више се губи граница између тзв. стварног и виртуелног света. Виртуелни свет, за многе младе постаје једини свет.

Угледањем на друге, млада особа креира слику о себи, односно каква би требала да буде ( по одређеним стандардима лепоте креираним од стране омиљених инфлуенсера, скупа гардероба,одређени животни стил...). Млада особа ствара идентитет који вреднује само на основу ''лајкова'' или ''дислајкова'' особа са друштвених мрежа. Да ситуација буде још драстичнија, у овако створеном систему вредности, млада особа теже подности једно ''несвиђање'' на текст или слику коју је поставила, него на сто свиђања. И онда се улази у зачарани круг-који може  имати трагичне последице по младу особу ( некоме се не допада моја слика-моја слика не вреди-ја не вредим-ја ћу...).

Текст припредила Зорица Вељковић дипломирани психолог и саветник-спољни сарадник за заштиту од насиља из Школске управе Зајечар.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.