Деца и млади у дигиталном свету

Друштвене мреже можемо да посматрамо као нове изазове са којима се деца срећу, али и као потенцијалну опасност јер увек постоји одређени степен  вероватноће да ће бити злоупотребљене.

Развој информационих и комуникационих технологија (ИKТ) у потпуности је променио свет који нас окружује.  Користи које људска популација има од интернета су немерљиве, али, са све већом укљученошћу људи у свет комуникација и интернета, расту и ризици од њихове потенцијалне злоупотребе.

Дигитално доба намеће бројне изазове, али и позива на одговорност, не само родитеље/
старатеље, васпитаче, наставнике, психологе, педагоге, већ и представнике ИКТ, посебно оне који производе садржаје намењене деци. 

Деца и млади су  ,,дигитални урођеници“, навикли да истовремено користе друштвене мреже, играју online игре, шаљу СМС, скидају музику и филмове са интернета. Лакше им је да комуницирају онлајн него уживо, а процес њиховог сазревања се одвија под будним оком ИКТ. Социјалне везе су површне, па због тога, иако наизглед тотално повезани, млади се више него икада осећају усамљено. 

Судећи према налазима досадашњих истраживања, деца у Србији недовољно користе
позитивне аспекте дигиталне технологије, поседују слабо развијене дигиталне
вештине и углавном су „примаоци”, а не „ствараоци” дигиталних садржаја (Попадић &
Кузмановић, 2016; Кузмановић, 2017).

У дигиталном свету деца могу да се суоче са бројним ризицима које можемо да групишемо у три категорије, а односе се на:
1. Садржај којем деца могу бити изложена током коришћења интернета, а који је
непријатан, узнемирујући или застрашујући за дете;
2. Контакте са непознатим особама путем интернета које на различите начине могу да
злоупотребе дете;
3. Понашање детета у дигиталном окружењу којим оно може да угрози, пре свега
личну, али и безбедност чланова породице, вршњака...

Утицај прекомерног коришћења интернета најчешће се манифествује на следећи начин:
- Дете је опседнуто појединим веб-сајтовима и/или игрицама, одбија или одлаже да прекине активности на интернету и укључи у неку другу активност, узнемирено је и нервозно када није испред екрана.Троши све више времена на онлајн активности, све је уморније, мање се дружи са вршњацима и бави спортом. Испољава негативне промене у понашању, има главобоље, проблеме са видом и/или сном.

Текст је припремила психолог - стручни сарадник Ивана Арсић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.