Дељење садржаја на интернету, приватност и сигурност података - ово морамо да знамо

Приватност и сигурност података деце и младих на интернету све су битније теме када се говори о интернету и младим људима. Да деца и млади имају право на приватност прецизирано је у УН Конвенцији о правима дететa, а ова приватност може на интернету бити угрожена на разне начине. Између осталог, тако што рецимо родитељи, старатељи или пријатељи деле информације о детету на интернету које дете само можда не жели да буду подељене; тако што сама деца из незнања поделе информације а да нису свесна да их други могу видети или да такво дељење може имати последице на њихову репутацију.

Дељење садржаја на интернету може имати последице по безбедност деце – рецимо ако непознате особе могу детету ући у траг, тако што имају увид у локацију детета кад оно објављује где се налази на друштвеним мрежама.

Приватност може бити угрожена и кроз сакупљање података у комерцијалне сврхе, као што је то случај са подацима које прикупљању друштвене мреже или све популарније тзв. интернет ствар. Тензија овде може да постоји између осигуравања дечије приватности, са једне стране, и сигурности података, са друге – рецимо родитељско коришћење софтвера или „родитељске контроле“ да би имао увид у то које веб-сајтове дете или тинејџер користи може да осигура безбедност података или саму безбедност детета, али може истовремено нарушити његову приватност.

Поготово је у последње време све заступљенија појава „шерентинга“ односно тенденције да родитељи или старатељи деле информације (слике, видео, текст) на интернету о својој деци, чак и када деца и млади то не oдобравају.

Нешто мање од петине испитаника (17%) каже да је њихов родитељ или старатељ објавио неку информацију о њима, а да их није прво питао да ли је то у реду, а сличан број њих затражио је од родитеља или старатеља да неке информације које је ставио/ла о њима скине са интернета (17%). Мање од једне десетине испитаника (7%) каже да су били узнемирени због информација које су њихови родитељи или старатељи поставили на Интернет. Само 3% испитаника каже да је неко од њихових учитеља или наставника објавио неке информације о њима на интернету а да их претходно није питао да ли је то у реду. Највећи број испитаника, петина ученика (20%), искусио је да неко од њихових пријатеља то уради а да их не пита да ли је то у реду.

Личне информације и опасности за личне податке на интернету

Способност деце да заштите своје личне податке важан је аспект дигиталне писмености и честа компонента обуке коју деца добијају о безбедности на интернету. Иако често знају да не смеју делити лозинке ни са ким, деца то ипак често раде, што може да доведе до злоупотребе њихових личних података.

Деца и млади могу нехотице потрошити превише новца у апликацијама, случајно угрозити своје компјутере вирусом и слично.

Приближно једно у десеторо деце и младих каже да је неко искористио њихову лозинку да се претвара да су они, а нешто мање од једне петине пријавило је да им се уређај заразио вирусом, односно спајвером (17%), док су остала искуства нешто ређа и не пријављује их много више од 5% испитаника који су на ово питање одговорили.

"Важно је да родитељи буду дигитално компетентни како би могли да прате и учествују у онлајн активностима свог детета и потенцијалне ризике сведу на најмању могућу меру", саветује Емина Бековић из Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету.

Резултати истраживања о насиљу деце на интернету у Србији преузети од стране „Деца Европе на Интернету“ и Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.