Дигиталне вештине ученика – Да ли знамо баш све (о)на интернету?

Ученици из Србије властите вештине дигиталне писмености процењују као изнадпросечне.

Просечна оцена на пет група дигиталних вештина креће се у распону од 6,7 до 8,6 (на скали од 1 до 10). Најнижа просечна оцена јесте на вештинама креирања садржаја у дигиталном формату (6,7), затим следе информационе и вештине претраживања информација (7,7), вештине коришћења мобилних уређаја (8,0), оперативне вештине (8,6), док је највиша просечна оцена на социјалним вештинама (9,2).

Када је реч о информационим, вештинама креирања дигиталних садржаја и коришћења мобилних уређаја, утврђене су полне разлике у корист ученика. Ученици који више времена проводе на интернету бољим процењују своје дигиталне вештине.

Процена властитих дигиталних вештина позитивно корелира са узрастом, са једним изузетком, а то је коришћење програмског језика. Ово је једина вештина у којој се млађи ученици осећају компетентније него старији.

• Иако већина испитаних ученика сматра да поседује добро развијене дигиталне вештине, морамо имати на уму да самопроцена, као таква, није поуздан показатељ актуелног нивоа развоја дигиталних вештина.
• Вештине процењивања информација са интернета ученици сматрају најслабије развијеним (у односу на преостале четири групе дигиталних вештина), што је у складу са налазима добијеним у другим истраживањима (међународним и домаћим) у којима је вршена директна процена дигиталних вештина ученика. Из овога произилази да је неопходно додатно радити на јачању компетенција ученика за проналажење, селекцију и процењивање информација на интернету, као и генерално, на развоју вештина критичког мишљења (не само у дигиталном контексту). Ове вештине могу се стицати у оквиру различитих школских предмета.
• Неопходно је много више радити на вештинама креирања садржаја у дигиталном формату, што је један од кључних аспеката дигиталне писмености.
• Посебну пажњу заслужује налаз да постоје полне разлике у самопроцени дигиталних вештина које су више изражене у млађим узрастима. Иако, у просеку, проводе исти број сати на интернету (с тим што у млађим узрастима дечаци проводе више времена, а у старијим девојчице), дечаци се осећају дигитално компетентније.

Ово отвара питање врсте активности на интернету (девојчице више користе друштвене мреже, дечаци знатно чешће играју видео-игре), али и традиционалних полних разлика, у смислу да се дечаци осећају супериорније у свему што се тиче технологије и техничких наука, што касније утиче и на избор професије.

Учење програмирања у школском контексту допринело је да се ученици осећају компетентније у том аспекту дигиталне писмености. Налаз се односи на ученике који похађају Информатику и рачунарство као обавезан предмет у 5. и 6. разреду основне школе. То нам указује да се вештине дигиталне писмености не стичу спонтано, самим коришћењем, већ је неопходно подучавати их у оквиру обавезног образовања.

• Подучавање вештинама дигиталне писмености (у формалном контексту) неопходно је спроводити од почетка и током читавог циклуса обавезног образовања и то не само у оквиру обавезног предмета Информатика и рачунарство, већ и у оквиру других школских предмета.

Резултати истраживања о деци на интернету у Србији преузети од стране „Деца Европе на Интернету“ и Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.