Како дигитално насиље утиче на ментално здравље?

Када дете доживи дигитално насиље, можда ће почети да се осећа постиђено, нервозно, узнемирено и несигурно у вези са оним што људи говоре или мисле о њему. Ово може довести до удаљавања од пријатеља и породице, негативних мисли и разговора са самим собом, осећаја кривице за ствари које је урадило или није урадило, или осећања да околина има негативно мишљење о њему. Осећај усамљености, преоптерећености, честе главобоље, мучнина или болови у стомаку су такође чести.

Дете може да изгуби мотивацију да ради ствари у којима обично ужива и осећа се изоловано од људи које воли и којима верује. Ово може продужити негативна осећања и мисли које могу негативно утицати на његово ментално здравље и благостање.

Прескакање школе је још један уобичајени ефекат дигиталног насиља и може утицати на ментално здравље младих људи који се окрећу супстанцама као што су алкохол и дроге или насилном понашању како би се изборили са својим психичким и физичким болом. Разговор са пријатељем, чланом породице или школским саветником коме верује може бити први корак ка добијању помоћи.

Ефекти насиља путем интернета на ментално здравље могу варирати у зависности од медија кроз који се дешава. На пример, насиље путем текстуалних порука или путем слика или видео записа на платформама друштвених медија показало се веома штетним за адолесценте.

Сајбер насиље има потенцијал да негативно утиче на ментално здравље људи. Зато је толико важно да се обратите некоме коме верујете – било да је то родитељ, учитељ, психолог, пријатељ или старатељ – и обавестите га кроз шта пролазите како би вам могао помоц́и.

• Важно је да родитељи благовремено упућују наставнике о важним променама у животу детета као што је и такође важно да родитељи имају информацију не само о школским постигнућима њиховог детета већ и о њиховом понашању и односу са вршњацима у школи. Родитељи такође треба да буду упућени у активности своје деце на друштвеним мрежама. Данас и велики број родитеља користи друштвене мреже па би било значајно да се "имају у пријатељима" односно „прате“ са својом децом како би имали увид у њихове активности - истиче школски педагого Јелена Јовић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.