Психилог Марина Надејин Симић је објаснила на који начин би родитељ требало да се понаша уколико му се дете повери да трпи дигитално насиље, односно када примети симптоме дигиталног насиља код детета.
- Пубертет, па прелазак у адолесценцију, тај неки адолесцентни период, је веома осетљив период, препун је различитих и изазова и промена и важна је стална контрола, значи говорим уопштено не само о дигиталним медијима, али исто тако важно је, држати, односно очувати добру комуникацију са дететом. То значи не буквално, да тако кажем, пратити дете, али обратити пажњу, што чешће разговарати, дати подршку, не реаговати бурно, ако се дете и повери, не треба - "јао па ја ћу сад то, па како си то дозволио, па шта се то дешавало итд...". Значи колико год да нас можда нека информација узнемири као родитељи и наравно као наставници, треба да је прихватимо, да некако своје емоције обуздамо и прихватимо је таква каква јесте, као чињеница и да покушамо да нађемо решење које је у најбољем интересу детета. Некада мора да се пријави, ова платформа је заправо и намењен томе, јел једноставно деси се да кажем да систем закаже, да се некако то провуче да се дете на време не пријави, не појави, не тражи разговор, не пријави целу ситуацију у школи, то оде толико далеко да онда заиста морају да се укључе и неке друге да кажем инстанце, и мислим да је у ствари врло важно не ћутати по томе. Мало насиље рађа велико насиље и заправо то је једна спирала која иде на горе и мора, мора једноставно да се нађе начин да се то заустави. Значи ништа, савет родитељима је ништа не узимајте здраво за готово, све проверите, али у једном разговору са децом без неких јаких емоционалних стања која могу да уплаше дете и просто да се дете повуче онда и да престане да се поверава, то је са једне стране, а с друге стране ако дете одбија разговор само слати поруку, бити упоран, али упоран са поруком, ту сам за тебе, реци, вероватно може да се реши, могу да помогнем, наћићемо решење, шта год да те мучи треба разговаратии, ако не можемо ми да приступимо детету увек постоји неко у породици, нека старија сестра, брат, тетка, бака неко ко је омиљен и са којим дете има добар однос то је то.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.