Изложеност деце ризицима на интернету тесно је повезана са угрожавањем безбедности њихових личних података.
Живимо у времену које карактерише огромна количина података, тзв. „ери великих података”.
Како се све чешће може чути или прочитати, лични подаци постали су „нова нафта”, као и најпопуларније средство плаћања на интернету. Ера великих података донела је нове начине прикупљања података, праћења понашања корисника интернета и циљаног оглашавања (примереног њиховим индивидуалним потребама); трансформисала је глобалне медије, индустрије оглашавања и технологије (Montgomery et al., 2018). Тако су маркетинг и приватност постали нераскидиво испреплетени. Деца, као најмлађи и најосетљивији корисници интернета, налазе се у центру стално растућег тржишта личних података.
У новије време, све су гласније иницијативе да се ово поље законски регулише. Када је реч о Европи, један од најзначајнијих корака у том смеру јесте Општа уредба о заштити података о личности (ГДПР), која се примењује у земљама Европске уније од маја 2018. године, а на домаћи терен уводи посредством новог Закона о заштити података о личности (ступио на снагу у новембру 2018. године, почиње да се примењује у августу 2019. године). С обзиром на чињеницу да деца могу бити мање свесна ризика, последица, мера и својих права у вези са обрадом личних података, она заслужују посебну заштиту приватности на интернету (ГДПР, члан 38). Право на посебну заштиту првенствено се односи на употребу личних података деце у сврху маркетинга или стварања личних или корисничких профила, као и на прикупљање личних података о деци приликом коришћења услуга које су специјално намењене њима.
Текст је преузет из водича „Деца у дигиталном добу“.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.