Технологија се свакодневно развија, а интернет је постао наша свакодневица без које нам не пролази дан. Путем интернета комуницирамо, учимо, радимо, тамо проводимо слободно време, а користе га готово све генерације.
Међутим, како путем интернета можемо доћи до кориснијих, паметнијих и функционалнијих ствари, исто тако можемо доћи и до злоупотребе и узнемиравања која могу имати велике последице, поготово када је у питању дете. Било да је реч о дигиталном насиљу међу вршњацима, или од стране неке друге, непознате особе.
У овом тексту представљамо вам истраживања на тему „Колико је деце заправо доживело дигитално насиље“.
Наиме, скоро сваки трећи ученик, током последњих годину дана, имао је неко узнемирујуће искуство на интернету.
Скоро сваки осми ученик избегао је да на питање, да ли је доживео неки вид насиља на интернету, одговори са да или не (најчешће рекавши да не зна).
Међу децом која су на ово питање одговарала, нешто већи проценат девојчица (35%) него дечака (28%) пријављује узнемиреност неким садржајем на интернету. Проценат ученика који пријављују да су узнемирени неким садржајем на интернету расте са узрастом, али релативно благо.
Међу децом која су рекла да су имала неко узнемирујуће искуство на интернету (а њих је скоро трећина укупног броја испитаника), њих 30% изјавило је да им се тако нешто дешавало скоро сваког месеца током протекле године, док око половине каже да им се то десило неколико пута (међу понуђеним одговорима није постојао одговор „једном”).
Посматрано у односу на укупан број испитане деце узраста 9-17 година, може се рећи да је скоро свако десето дете (9%) често (бар једном месечно) имало неко узнемирујуће искуство на интернету, док је 17% такво искуство имало понекад.
Број деце која пријављују да су имала негативна искуства „често” највећи је у узрасту 13- 14 година (12%), па на узрасту 11-12 година 10%, на узрасту 15-17 година 9% и на узрасту 9-10 година 8%.
Посматрано и даље у односу на испитанике у целини, показује се да је учесталост узнемирујућих искустава приближно иста код дечака и девојчица: таква искуства често је имало 11% девојчица и 8% дечака, а понекад 18% девојчица и 16% дечака.
На основу ових података можемо видети да се дигитално насиље дешава, да постоји око нас и да га само заједно, пријавом вршњаку, другу, другарици или било којој другој особи од поверења можемо спречити. Није срамота рећи да пролазиш кроз непријатности на интернету – пријави насиље.
Резултати истраживања о насиљу деце на интернету у Србији преузети од стране „Деца Европе на Интернету“ и Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.