Предности и недостаци дигиталне комуникације

15. децембар 2022.

Текст је приредила Данијела Вукић Денић, педагог у ОШ „9.октобар“, Прокупље и саветник-спољни сарадник за заштиту од насиља Министарства просвете

Дигитално насиље је коришћење дигиталне технологије (интернета и мобилних телефона) с циљем да се друга особа узнемири, понизи и да јој се нанесе штета. Најчешће се срећу следећи облици дигиталног насиља:

-постављање узнемиравајућих или претећих порука, слика или видео – снимака на туђе профиле или слање тих материјала СМС- ом, инстант порукама, имејлом, остављањем на чету;
-снимање и дистрибуција слика, порука и материјала сексуалног садржаја;
-узнемиравање телефонским позивима;
-лажно представљање, коришћење туђег идентитета, креирање профила на друштвеним мрежама на туђе име;
-недозвољено саопштавање туђих приватних информација, објављивање лажних оптужби или гласина о другој особи на профилима друштвених мрежа, блоговима итд;
-промена или крађа лозинки;
-слање вируса;
-исмевање у онлајн причаоницама и на интернет форумима;
-непримерено коментарисање туђих слика, порука на профилима, блоговима;
-игнорисање, искључивање (нпр. из група на социјалним мрежама), подстицање мржње (по разним основама) и др.
За разлику од традиционалних облика насиља, особе које узнемиравају друге путем дигиталних медија обично се крију иза лажних имена и надимака, бројева телефона, профила на друштвеним мрежама. Специфичност дигиталног насиља је стална доступност жртве. Жртве су изложене насиљу 24 сата дневно, седам дана у недељи, на било ком месту, нису сигурни ни у властитом дому, чак и онда када не користе интернет. У дигитално насиље може бити укључен (својом или туђом вољом) велики број особа – неупоредиво више него у школском дворишту. Информације се шире великом брзином, па се број особа које су укључене у дигитално насиље – директно („лајковањем“, „шеровањем“, „качењем“, остављањем коментара) или индиректно (посматрањем или сведочењем), за врло кратко време може значајно и неконтролисано повећати. Када се једном поставе на интернет, злонамерне информације се не могу уништити и могу се, по потреби, поново злоупотребити.

Добре стране интернета:
*Платформа за учење.
*Стицање искустава које ван интернета не би могли да стекну.
*Начин дружења, повремено и са удаљеним вршњацима.

Лоше стране интернета:
*Недовољно проверени извори података.
*Различите злоупотребе деце у сврху маркетинга.
*Ефикасан начин да предатори приступе жртвама.
*Дистрибуција дечије порнографије.
*Вршњачко насиље.
Изложеност дигиталном насиљу повезана је са депресијом и ниским самопоуздањем, а негативне последице могу трајати чак и у одраслом добу.
Деца слабије процењују техничке компетенције одраслих (родитеља и наставника) и само 1% деце се обрати одраслима за помоћ када доживи дигитално насиље.
Превентивне активности које школа предузима у циљу заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања, укључујући и дигитално насиље, подразумевају активности које укључују све актере школског живота, као и повезивање школа са другим институцијама .
Превентивне активности које могу да се организују у школи:
*Стављање кутије за проблеме , у коју сви могу да убацују своја искуства у дигиталној комуникацији и искуства са насиљем на интернету и тај материјал може да се користи за радионице, форум театар, разговоре, трибине....