Већина испитаних ученика из Србије (86%), интернет користи на свакодневном нивоу, што их изједначава са децом и младима из других европских земаља које су учествовале у овом истраживању.
Две трећине (66%) најмлађих испитаника из узорка (узраст 9-10 година) и готово сви ученици (98%) из најстарије узрасне групе (узраст 15-17 година), према сопствених изјавама, свакодневно приступају интернету са мобилног/паметног телефона.
Препоруке:
- Деца почињу да користе интернет у све млађем узрасту, на персонализован начин (са властитих, мобилних уређаја), без одговарајућег увида родитеља/старатеља у њихове активности, што има важне импликације за политику и праксу.
- Када је реч о подизању свести о важности безбедног и конструктивног коришћења дигиталних уређаја и интернета, из налаза овог истраживања произилази да би требало проширити узрасни опсег, односно, у фокус ставити не само децу старијег, већ и децу млађег школског узраста.
- Обезбедити да одрасли (родитељи/старатељи, а посебно запослени у образовању) стекну одговарајуће дигиталне вештине, како би били у стању да правовремено и на развојно примерен начин припреме децу за „улазак” у дигитални свет.
- Одговорност одраслих, пре свега креатора међународне и националне интернет политике, јесте да осигурају не само приступ, већ и заштиту деце у сфери дигиталног, као и да им омогуће да несметано уживају своја права у дигиталном окружењу, баш као и изван њега.
- Неопходно је системски подржати ученике (свих узраста) у стицању дигиталних вештина које ће им омогућити да се, као самостални корисници дигиталних уређаја, заштите од потенцијалних ризика (укључујући и техничке мере заштите), са нагласком на саморегулацији и личној одговорности за сопствено понашање у онлајн окружењу.
Резултати истраживања о насиљу деце на интернету у Србији преузети од стране „Деца Европе на Интернету“ и Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.