Вршњачко насиље на интернету јесте, то су у ствари, све оне ситуације када деца међусобно једни другима шаљу непримерене поруке, када се вређају путем друштвених мрежа, путем вајбер група или других апликација комуникације, односно када прете, када креирају неке непримерене видео садржаје, па то деле између себе, сам појам дигиталног насиља објашњава Емина Бековић едукатор Националног контакт центра за безбедност деце на интернету.
- Такође, то су и оне ситуације, када они направе неку хејтерску страницу "хејт пејџ" о неком свом другару из одељења, где се онда друга деца упућују да ту пишу негативне коментаре, да праве фотошоп неких фотографија које ће се постављати ту, то су и ситуације када они праве те вајбер групе и онда неког свог другара изопште из те вајбер групе и ту се наравно нижу неки негативни коментари, вређају га, па се тај другар убаци у вајбер групу не би ли он видео шта се све пише о њему, па се опет он избаци из групе. Нажалост, то вршњачко насиље путем интернета или сајбер булинг је много опасније од вршњачког насиља у реалном свету.
Поставља се питање, зашто, наставља она и одговара:
- Зато што, пре свега интернет даје ту анонимност, деца се крију иза профила на друштвеним мрежама, сматрају да неће бити откривена и имају већу слободу да некога вређају, малтретирају и тако даље.
Дете које трпи то насиље, нажалост, трпи то 24 сата, зато што је путем интернета и то никада не престаје.
- Оно дете које, односно ученик, који чини то насиље, нема осећај како се та друга страна осећа јер је не види.
Бековић објашњава да би се оваква појава, можда у реалном свету, када дете види ту другу особу да плаче, да је тужна, можда би тада имало границу и можда би престало са узнемиравањем.
- У овом случају, код дигиталног насиља, то траје и траје и нема се увид, код извршиоца насиља, у то како се то друго дете осећа, односно жртва насиља.
Бековић објашњава за крај да последице могу да буду јако опасне. Што значи да су деца која трпе сајбер булинг повучена, немају комуникацију, не разговарају, тужна су, несигурна и често криве себе због такве ситуације, а некада и учине нешто опасно по живот, по свој живот, нажалост.
Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, при Министарству трговине, туризма и телекомуникација, успостављен је 27. фебруара 2017. године, на основу Уредбе о безбедности и заштити деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија.
Центар је први, и за сада једини, институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на угрожавање деце у дигиталном окружењу, пружајући могућност грађанима да се бесплатно обрате на број телефона 19833 или путем онлајн платформе Паметно и безбедно.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.