Психолог Марина Надејин Симић је одговорила на питање која је улога наставника код препознавања дигиталног насиља.
- Наставници су неко ко проводи велики део времена, дечијег да кажем времена, са њима и они некада пре него родитељи открију да се нешто дешава са дететом. Та дешавања су везана за опет промене расположења, дете се одједном повлачи или постаје агресивно, фрустрација на толеранције је ниска, значи врло лоше реагује на било какве проблеме, изазове, пад ефикасности се смањује, значи дете почиње да заборавља да донесе домаћи итд... И добро је у тим ситуацијама да наставник позове дете и да провери о чему се ради. Значи нема неких индикатора који могу говорити о томе шта је тачно, да ли је дигитално насиље, да ли је нешто друго у питању, неки други вид насиља, чак нешто невезано за насиље, али кажем то је нешто што наставници могу да примете и да реагују на то. Значи једноставно, промена у понашању која дуже траје увек указује на то да се са дететом нешто дешава и то је најбољи индикатор да се нешто предузме. Ако наставник нема времена увек су ту стручни сарадници или неко, боље је проверити него касније се суочити са проблемом који је ескалирао.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.