Иако се током дигиталне комуникације друга особа не може физички повредити, истраживања показују да последице дигиталног насиља по психофизичко здравље, емоционално и социјално функционисање, као и понашање деце и младих у неким случајевима могу бити веома негативне.
Резултати истраживања (Raskauskas & Stoltz, 2007) показују да чак 93% ученика и ученица који/е су трпели/е неки од облика дигиталног насиља тврди да осећа тугу, безнађе, депресију и анксиозност, док 31% ученика/ца изјављује да се осећа врло узнемирено, 19% повређено или 18% постиђено (Finkelhor, 2000).
Последице могу бити озбиљније од наведених, према резултатима још једног истраживања (Ybarra & Mitchell, 2004), 39% дигитално узнемираваних младих подбацује у школи, 27% показује знаке делинквентног понашања, 32% учестало узима психоактивне супстанце, а 16% извештава о високом степену депресије. Изложеност дигиталном насиљу повезана је са депресијом и ниским самопоуздањем, а негативне последице могу трајати чак и у одраслом добу (Mason, 2008; Patchin & Hinduja, 2010).
Утврђена је повезаност између изложености дигиталном насиљу и суицидалних идеја. Особе које су биле изложене дигиталном насиљу два пута чешће наводе да су покушале самоубиство (Patchin & Hinduja, 2010).
Овде морамо да будемо обазриви и не можемо да закључимо да је дигитално насиље узрок самоубиства. Међутим, дигитално насиље појачава стрес и патњу у реалном животу, и доприноси, заједно са другим околностима, трагичном исходу.
Подаци су преузети из публикације „Дигитално насиље – превенција и реаговање“.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.