Да ли корисници домова за децу без родитељског старања вршњачко насиље решавају насиљем или пак пријављују исто?

У пракси деца која одрастају или су одрасла у установи јесу изложена вршњачком насиљу, посебно због колективних услова живота, где је теже обезбедити пуни надзор у околностима присуства једног одраслог на 10 и више деце у смени, тј. током 24 сата, јер је дом привремено место за живот деце.

Домови располажу великим простором који треба стално надзирати, посебно у односу на децу која долазе у установу са целоживотним искуством одрастања без адекватног родитељског надзора. Међутим, она су изван установе чешће жртве него починиоци насиља, мада се мора рећи да су њихови вршњаци у заједници често склони да их подржавају.

Установа има обавезу и развија систем заштите деце на смештају од занемаривања, злостављања и злоупотребе, тј.свих видова насиља према Општем и Посебном протоколу о заштити деце од насиља, који представљају стратешке документе.

Свака сумња на догађај који представља угрожавање детета, према прописаној процедури се пријављује интерном тиму за заштиту деце од занемаривања, злостављања и злоупотребе, који има задатак да одмах односно у року од 72 сата, осигура безбедност угрожене деце, прибави и сачува доказе о случају, као и да обавести надлежни центар за социјални рад и/или полицију који даље испитују околности случаја.

Највећи број до сада протоколисаних случајева се односи управо на вршњачко насиље.

Најчешћи облик насиља је физичко, углавном инцидентно, у наступу беса, једнократно или више пута поновљено, уз пратеће застрашивање или понижавање, мада се повремено пријављују и случајеви сексуалне злоупотребе, посебно код деце, и жртава и починиоца, која су већ имала такву врсту искуства.

Најчешће су угрожена деца млађег календарског узраста, слабије телесне грађе, са сметњама у развоју, или психичким тешкоћама, оба пола, а најчешћи починиоци су млади старијег узраста (најмања разлика у узрасту је 3 године), снажније телесне грађе и са агресивним обрасцем понашања успостављеним и пре доласка у установу.

Пракса из установе показује да деца најчешће пријављују сазнање о вршњачком насиљу, или да су и сама жртве насиља.

Из установе додају да у циљу шире превенције занемаривања, злостављања и злоупотребе деце, у оквиру чега је и вршњачко насиље, успостављени су Национална дечија линија (2005. године) и Родитељски телефон (2016. године) за телефонско саветовање и подршку деци и родитељима у ситуацијама породичног или вршњачко насиља, те пријаву случајева или сумње на насиље у општој популацији (www.116111.rs).

На овај број телефона се могу јавити деца и млади из целе Србије, бесплатно, са свих мрежа. А у циљу доступности услуге служба телефонских линија организује информативно едукативне радионице у школама и другим организацијама за децу, младе и родитеље.

Од фебруара 2021. године деци и младима је доступна и нова услуга Сигурни СНАТ, (саветовање путем писане комуникације, у реалном времену) од 18.00 до 22.00 седам дана у недељи.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.