Да ли су деца млађих узраста чешће на мети насиља?

Сваком детету на нашој планети потребна је иста брига, пажња и љубав. Било да оно ужива родитељско старање или не.

О нашој деци без родитељског старања брине „Дом за децу Звечанска“. Колектив ове установе објаснио нам је шта је главни циљ ове установе, какви облици вршњачког насиља могу бити, ко су ризичне групе и како се они боре против злостављања и занемаривања деце без родитељског старања.

Пре свега важно је рећи да је искуство деце без родитељског старања, као и сам чин издвајања из породице и смештаја у установу трауматичан, како за дете, тако и за породицу. Оно представља обично читав низ губитака, међу којима је и прекид односа са другим значајним особама (рођацима, породичним пријатељима, комшилуком, вршњацима из вртића или школе) и средином порекла.

Зато је и основни циљ заштите, након смештаја у установу, пружање сигурности детету, одгајањем у безбеднијим условима који омогућавају физичку безбедност, сигуран смештај, исхрану, непосредну бригу, надзор и васпитање, здравствену заштиту, раст и развој детета, као и подршку образовном процесу детета.

Установа има обавезу да подржава и негује однос детета са биолошком породицом у мери која не угрожава добробит детета, као и да доприноси раду у сарадњи са надлежним центром за социјални рад на евентуалном повратку детета у биолошку породицу, премештају у хранитељску или усвојитељску породицу.

Деца на смештају, поред услуга институције, користе услуге у локалној заједници: предшколске установе, школе, домове здравља, рекреативне, спортске, забавне и културне установе и организације.

Крајњи циљ друштвене бриге, па тако и зaдатака које има Центар је да се дете поново интегрише у заједницу, повратком у биолошку породицу, усвојењем или осамостаљивањем након окончања школовања.

Када је реч о најчешћим облицима вршњачког насиља са којима се суочавају корисници дома, али и које су најризичније групе деце које пролазе кроз исто, из установе објашњавају.

Најчешћи облик насиља је физичко, углавном инцидентно, у наступу беса, једнократно или више пута поновљено, уз пратеће застрашивање или понижавање, мада се повремено пријављују и случајеви сексуалне злоупотребе, посебно код деце, и жртава и починиоца, која су већ имала такву врсту искуства.

Најчешће су угрожена деца млађег календарског узраста, слабије телесне грађе, са сметњама у развоју, или психичким тешкоћама, оба пола, а најчешћи починиоци су млади старијег узраста (најмања разлика у узрасту је 3 године), снажније телесне грађе и са агресивним обрасцем понашања успостављеним и пре доласка у установу.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.