Демонстрација моћи над вршњацима није "кул"

Вршњачко насиље се у јавности најчешће везује за школу, што је само делимично тачно, јер оно може да се јави међу децом не само у школи већ и било где, где се нађу деца сличних година, односно сличног узраста. У домовима за децу, у вртићима, на игралишту - терену, у парку где се играју, у спортском клубу, на рођенданском дружењу и у другим ситуацијама.

Изразом "вршњачко насиље" означава се насилно понашање које неко дете, "извршилац/извршиоци насила" или група деце примењује према другом детету са намером да се том детету нанесе бол, страх, срамота и понижење, једном речју да му се нанесе патња. При томе, насилно понашање се не односи само на физичко, већ и на вербално и социјално насиље.

Психолог Зорица Михаиловић на тему "извршиоца насиља" рекла је да, према њеном мисљењу, и поред континуиране едукације ученика о штетности његових поступака, односно поступака вршења насиља према другој деци, односно својим вршњацима, сматра да је неопходно да код таквих ученика, који су склон оваквим рекацијама развијати просоцијалне вештине као што су вештине ненасилне комуникације, конструктивног решавања сукоба, емпатије као и вештине емоционалне писмености -вештине препознавања емоција и њихових узрока.

- Помоћ вршњака је такође важна, кроз вршњачку медијацију се може значајно утицати на промену понашања. Постоје различити програми превенције испољавања насилног понашања у школама који могу бити значајан ресурс у третману ових понашања - објашњава психолог.

На питање чему потреба за демонстрацијом моћи и да ли се то може приметити и контролисати, психолог Зорица Михаиловић објашњава да постоје одређени фактори који повећавају вероватноћу да ће неко испољити насилно понашање. Један од тих фактора је и потеба за демонстрацијом моћи над осталим вршњацима.

- Када ту потребу не реализују на неки други начин, у недостатку вештина за конструктивно решавање сукоба и комуникацијских вештина, могу се испољити неки од насилних образаца понашања. Популарност ових ученика у групи вршњака није на високом нивоу јер користе насиље као модел комуникације - рекла је Зорица Михаиловић.

Када је реч о деци над којима се насиље испољава од стране извршиоца насиља, психолог наглашава да си у највећем ризику, да буду жртве насиља, обично су они ученици који у конфликтним ситуацијама нису спремни да пруже отпор већ трпе и повлаче се.

- Ученици који су физички слабији, несигурнији или који нису интегрисани у вршњачку групу и имају мање пријатеља који би их заштитили изложени су већем ризику да буду жртве вршњачког насиља. Међутим, не мора да буде увек тако, жртва може да буде било ко - наводи психолог.

Међутим, након ових теза, поставља се питање да ли извршилац насиља на овакав начин на крају и доказује своју моћ, према вршњаку, у школи, у друштву и шта на тај начин постиже, психолог одговара:

- Доказивање моћи може да буде један од циљева насилног понашања неке особе али не и једини. Међутим неко ко жели да стекне популарност у одређеној групи и задобије наклоност окружења мора користити различите просоцијалне вештине пре него насилно понашање - објашњава психолог.

Психолог Зорица Михаиловић на ову тему своје стручно мишљење дала је и о случају даљег развој и формирања личности код детета које је извршилац насиља, односно детета које испољава агресивност према другој деци, својим вршњацима у најранијој фази одрастања. У ком правцу може ићи његов даљи развој, да ли временом постају још агресивнији или уз стручну помоћ могу да се промене?

- Временом може доћи до промене у начину изражавања насилног понашања, оно се може испољавати индиректније или у неком другом облику. Нпр. на старијим узрастима се смањује учесталост физичког насиља али су доминантнији неки други облици насилног понашања. Међутим, без једног свеобухватног приступа овом проблема и помоћи особи која испољава насилно понашање е верујем да може доћи до промене - објаснила је психолог Зорица Михаиловић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.