Често у свом окружењу можемо чути да неко избегава да се дружи или било какав контакт са особом која је сиромашна. Изговори за такво понашање се заснивају на одговорима: "Не носи маркирану гардеробу", "Види, поцепана му/јој мајица"... Имовинско стање је једна од особина која се током живота више пута може променити. Они који су сада сиромашни касније могу бити веома успешни и имућни, а они који сада имају доста новца, у будућности могу остати без њега. Често се дешава да имовинско стање онемогући дете да напредује током школовања, јер нема рачунар код куће на којем би урадило задатак или написало неки рад, или оде у позориште, биоскоп са школом јер нема новца за карту. Можемо ли претпоставити како се ученик осећа у тој ситуацији?
На ово питање говорила је Јасмина Јовановић саветник-спољни сарадник за заштиту деце од насиља у ОШ "Јован Јовановић Змај" у Крушевцу.
- Материјалне ствари, иако не представљају најбитнију ствар у нашим животима могу да буду ограничавајући фактор за напредовање, али и дискриминацију - говори Јовановић и додаје:
- Свакодневни живот чине разне ситуације. У школи, на улици, у тржном центру или позоришту, без обзира где се налазимо, уживамо одређена права која су нам загарантована рођењем. Наша лична својства никада не смеју представљати препреку приликом уживања неког права, јер ако их негирамо, заправо оспоравамо квалитет људског бића. Људска права су универзална, недељива, међусобно повезана. Нпр: право да се школујемо и на тај начин развијамо своју личност. Школовањем развијамо личност и учимо вредности као што су толеранција, солидарност, правда, сарадња, недискриминација...
Свако од нас треба да буде свестан своје одговорности и да не поступа на начин којим би свог вршњака, наставника или било коју особу разликовао на основу личних својстава. Најбоље је поћи од себе и свог понашања, одбацити предрасуде и да различитост видимо као позитивну ствар, а не као баријеру у односу или одбацивање.
- Потребно је пружити подршку ученицима који се жале на дискриминацију, поштовати и уважавати личност својих вршњака. Свако од нас може бити жртва дискриминације. Градити школе без дискриминације. Школе у којима не постоје разлике и издвајања, где се уважавају и поштују личност и национални, полни, верски, родни, сексуални, имовински и сви други аспекти идентитета учесника у образовању. Поштовати принцип једнаких могућности - наводи Јасмина Јовановић за крај.
Насилно понашање није у сваком случају дискриминаторно, али свако дискриминаторно јесте насилно.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.