О дискриминацији деце на основу пола говорили смо са Сузаном Коматином, стручним сарадником - педагогом која је објаснила овај облик вршњачког насиља.
Преме Закону о забрани дискриминације ("Сл.Гласник РС", бр.22/2009 и 52/2021): "Изрази "дискриминација" и "дискриминаторско поступање" означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима."
У основним школама се примењује и Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности ("Сл. гласник РС", бр. 65/2018) у коме је појам родне равноправности дефинисан на следећи начин: "Родна равноправност, у смислу овог акта, подразумева заштиту права лица по основу пола и рода, а родна улога - скуп очекивања заједнице у вези са понашањем лица у односу на његову полну припадност."
- У пракси смо готово свакодневно сведоци "робовању" предрасудама и стереотипима на тему родне равноправности. Па се тако, неретко, чује да су дечаци интелигентнији, да су спретнији, да су бољи за "овај или онај" спорт, да могу мање да уче, да они треба да воде "главну реч" и слично... С друге стране, девојчице се описују као вредније, послушније, одговорније... И све то јесте, али само у појединим случајевима и код тачно одређеног дечака или девојчице. Проблем настаје онда када ове било позитивне или негативне особине припишемо неком детету које их уопште нема, али смо их видели код већине - објашњава педагог и додаје:
- На неку девојчицу можда и неће утицати то што јој неко говори да не уме да игра фудбал, вози бицикл, да рагби није игра за девојчице, да јој треба више времена да научи, да мора да „попусти“ зато што је девојчица... Можда... А опет , ако све то буде примила "к срцу" битно ће утицати на њено самопоуздање, на њену представу о томе „где јој је место“ јер је девојчица. Многе ствари неће ни покушати да уради иако много жели. Одрастањем ће постати девојка која неће уписати неко „типично мушко занимање“ иако јој се баш много допада, неће полагати возачки испит јер „девојкама то баш и не иде.“ Ући ће у брак мислећи да треба да „попусти“, да ретко шта може и ставиће себе у неки потчињен положај...Можда ће имати и ћерку која ће баш по том истом моделу сутра и одрастати...или пак сина који ће тако доживљавати своју жену...
Како Коматина истиче, исто се може рећи и за дечака, сутрадан, младића, супруга, главу породице... Нису ни они сви неосетљиви, јаки, предодређени за све послове, за све спортове, отпорни на све недаће које носи живот... Неко од њих се можда устручава да се бави неким типично женским занимањем иако му то "баш иде од руке"... Многи дечаци изгубе самопоуздање јер су "другачији" од својих вршњака...ако раде било шта што је само за девојчице... и онда буде иста прича као са девојчицама... Неко то превазиђе на лакши начин, избори се да буде "свој" без обзира на осуде околине која је углавном потпуно предата предрасудама и стереотипима и заборавља да смо сви различити, да смо сви јединке за себе... Већ "етикетира" не размишљајући о последицама по самопоуздање и здравље.
- Дакле, ова прича може бити сврстана некада и у дечију шалу, али чешће то није. Може оставити велике последице на децу из нашег окружења. И не само на њих већ и на њихове примарне породице као и на оне које ће они и сами формирати.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.