Деци са сметњама у развоју често је потребан неки вид подршке и прилагођавања окружења како би на адекватан начин задовољили своје потребе.
Сама та разлика некад чини повод да се јави неки облик вршњачког насиља у школи.
Деца са сметњама у развоју могу бити етикетирана као другачија, називана погрдним именима, неприхваћена, изолована од других, а није редак случај физичког насиља што све чини ризике са којима се суочавају током свог одрастања. И не само они, већ и њихова породица, наставници и друге одрасле особе из њиховог окружења.
Сузана Миковић мастер дефектолог и породични терапеут објаснила је који су најчешћи ризици са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у школи са својим вршњацима, али и како да препознају да пролазе кроз неки вид вршњачког насиља.
- За децу која функционишу на вишем нивоу, умеју да разликују непожељно од пожељног понашања и имају изграђену позитивну слику о себи можемо претпоставити да ће реаговати на доживљено насиље односно да ће потражити подршку одраслих.
Међутим то није увек случај.
- Деца са сметњама у развоју имају исте социјалне потребе као и друга деца и потребе да буде прихваћени и део заједнице. Самим тим због страха од одбацивања, етикетирања да су „слабићи“ или страха да ће изазвати понављање насиља дете може прећутати уколико је жртва насиља. Такође, нека деца имају низак ниво самопоуздања и могу бити спутана предствама да их други неће разумети и да су сами криви за доживљену ситуацију - објашњава дефектолог и породични терапеут.
Нека деца са сметњама у развоју имају отежан или недовољно развијен говор или ограничења у кретању што додатно повећава ризик од насиља.
- Врло је важно имати у виду ризике са којима се дете може суочити у школи, познавати дететове карактеристике, пратити понашање и сваку сумњу посебно испитати, док је са друге стране неопходно радити на унапређењу позитивне и прихватајуће климе међу вршњацима - објашњава Сузана Миковић.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.