Како да охрабрите срамежљиво дете? (Како да оснажите повучено дете)

На платформи „Чувам те” знамо да тиха деца нису увек „само срамежљива. Понекад иза тишине стоје непријатна искуства или страх. Као одрасли, ви имате кључ којим можете децу постепено да оснажите и подржите, а да их не изложите непријатности, без преоптерећења. 

1. Избегните „јавно прозивање” као алат

За повучено дете, реченица: „Марко, хајде ти нам објасни ово” пред 30 вршњака може бити веома узнемирујуће. Пажња детета тада можда није на лекцији, већ размишља о томе како изгледа пред другима и усмерено је на нелагодност коју осећа, услед несигурности у тачност одговора који је осмислио. 

• Уместо тога, пробајте: Користите „тиху проверу”. Прођите поред његове клупе док сви нешто раде, погледајте у свеску и шапните: „Ово ти је одлично, баш си добро разумео задатак.” Тај тренутак подршке и похвале за њега је већи од било које петице

2. Створите „сигурне парове”, а не велике групе - снага мање групе или рада у паровима

У великим групама гласнији ученици увек преузму реч, а повучено дете се додатно повуче.

• Уместо тога, пробајте: Примените стратегију „микро-тимова”. Спојите дете са једним, пажљиво одабраним вршњаком или мањом групом вршњака. У ситуацији „један на један” или мањим групама, повученије дете ће имати више могућности да искаже своје мишљење и осећања. Када ту „пробије лед” и осети сигурност да се укључи у комуникацију, лакше ће касније проговорити и пред бројнијом групом.

3. Поверите му задатак који истиче његове потенцијале

Свако дете има неки таленат који не показује јер се плаши реакције. Можда сјајно црта, разуме се у технику или прави одличне белешке.

• Уместо тога, пробајте: Дајте му улогу која не захтева држање говора, али га чини кључним за разред. Нека оно буде задужено за презентацију, за вођење записника или за декорацију учионице. Када разред види његов допринос, они ће почети да му прилазе, што је за њега много лакше него да оно прилази њима.

4. Наградите храброст, а не само тачност

Ми често оцењујемо само знање. Али за неку децу је победа само то што су се јавила да прочитају једну реченицу.

• Уместо тога, пробајте: Користите позитивну потврду труда. Након што повучено дете нешто каже, немојте само рећи: „Тачно”. Реците: „Хвала ти што си поделио/ла то са нама, баш нам је значило твоје мишљење.” Тиме награђујете његов излазак из зоне комфора.

5. Обратите пажњу на разлику између мира и страха

Важно је направити разлику између интровертности као особине личности детета и повучености која може бити последица негативних искустава са вршњацима и страха. 

• Уместо тога, пробајте: Пратите говор тела. Да ли дете избегава контакт очима са свима или само са одређеном групом? Да ли делује опуштено док ћути или делује напето/узнемирено? Ако посумњате да је тишина заправо „штит од насиља”, време је за дискретан разговор насамо или консултацију са психологом преко платформе.

Подршка детету да се отвори је процес који се дешава постепено, захтева време и адекватну подршку. То је низ малих, свакодневних гестова охрабривања и подршке која му поручује да је његов глас вредан, чак и када је тих.

Ваша улога не огледа се искључиво у томе да градите знање, ви доприносите подстицању самопоуздања детета да изрази своје мишљење у свом окружењу.