Како да родитељ примети да је дете зависно од интернета и друштвених мрежа?

Обичан дан типичног тинејџера: слање порука, играње видео игрица, гледање видео записа не интернету, постављање и скоро константно праћење објава  на више или свим  друштвеним мрежама. И све то-док се раде неке друге свакодневне ствари ( учење, ходање, ручање са члановима породице....). Можемо ли  се запитати: да ли је дете зависно од  дигиталне технологије?

       Дигитално доба  је посебно код младих, довело до значајних промена у самом начину успостављања и одржавања социјалних интеракција, као и вредновања сопствене личности (промена у систему вредности). 

       Не можемо оспорити  да интернет, а самим тим и различите друштвене мреже омогућавају, са једне стране интерактивни дијалог кроз креирање и размену садржаја, повезивање са људима.  

    Изложеност одређеним ризицима (различити видови дигиталног насиља, трафикинга), промене вредносног система младих (...вредим колико имам лајкова..), прекомерна употреба ових медија која може довести до развоја одређеног облика зависности,  јесте друга мрачнија страна приче.

     Зависност од интернета као проблем истражује се од 1990-их.  Комберли Јанг ( лиценцирани психолог и интернационални експер за проблеме интернет зависности, и оснивач Центра за интернет зависност ), покренула је прво велико истраживање на ову тему. Зависност од друштвених мрежа је предложена дијагноза везана за прекомерну употребу друштвених медија, слично зависности од интернета и других облика прекомерне употребе дигиталних медија као што су: гејминг, блогинг, онлајн куповина, интернет порнографија. Термин ''зависност од друштвених мрежа'' спада у врсту нехемијских зависности и представља подгрупу технолошке зависности, с фокусом на присилу у вези са Интернетом.  Проблем нехемијских зависности доспева у жижу интересовања научника у последњој деценији XX века. 

     Сматра се да млада особа има зависност од социјалних медија ако:

✔постоји јака заокупљен социјалним мрежама: стално размишљање о коришњу друштвених мержа, учестало мењање профила, проверавање свим објава (постова) 

✔ долази до повећање времена употребе различитих, неретко свих социјалних мрежа што доводи до осећања задовољства 

✔покушаји да се смањи њихово коришћење су ретки, често безуспешни по потању контроле њихове употребе (све чешће су деже онлајн дуже него што би можда желели)

✔јавља се смање немира или узнемирености.

✔ појављују се негативне емоције или емотионалне реакције попут: апатије, безвољности, депресивности, раздражљивости. 

       Време проведено у виртуелном свету утиче и на свакодневне обавезе : школа, дружења са вршњацима у реалном свету, време проведено са породицом, обавезе које једна млада особа има.

Неки стручњаци сматрају да млади користе друштвене мреже као вид бекства од проблема, или ослобађања дисфоричног расположење као што су кривица, анксиозност, депресија, беспомоћност.   

Како родитељи могу помоћи свом детету:

Обратите пажњу на неке од могућих показатеља преокупираности од друштвених мрежа:

• емотивна недоследност
• социјална искљученост
• дисфункција рада ( школа, ваншколске ативности, породичне обавезе, хоби )
• хиперкинетички поремећај ( хиперактивност, импулсивност и агресивност )

Текст припредила Зорица Вељковић дипломирани психолог и саветник-спољни сарадник за заштиту од насиља из Школске управе Зајечар.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.