Када родитељска брига звучи као критика: 3 честе реченице у комуникацији са децом

Ево три најчешће фразе које говоримо из најбоље намере, а које би требало да променимо према саветима стручњака:

1. „Шта је сад опет? Што си тако осетљив/а, није то ништа!” 

Шта родитељ жели да каже: „Не брини, ти си изнад те ситуације, желим да те то не боли.” 

Шта дете чује: „Твој бол је небитан. Није ми важна твоја патња и немој ме смарати својим осећањима.” 

Када детету кажете да „није то ништа”, ненамерно умањујете значај дететових осећања. Приручник „Ментално здравље у школама” наглашава да непризнавање проблема често води ка повлачењу и анксиозности. 

КАЖИТЕ УМЕСТО ТОГА: „Видим да те је ово баш погодило. Испричај ми шта се десило, ту сам да те саслушам.”

2. „Врати му истом мером! Што се ниси одбранио/ла?” 

Шта родитељ жели да каже: „Желим да се заузмеш за себе и да те нико не малтретира.” 

Шта дете чује: „Ниси довољно добар/на. Ти си слабић јер ниси узвратио/ла насиљем.” 

Подстицање детета на испољавање агресивног понашања може допринети повећању нивоа стреса, као и излагању већем ризику од повреда или казни. Вештина опоравка је у изградњи социјалне подршке, а не у продубљивању сукоба. 

КАЖИТЕ УМЕСТО ТОГА: „Насиље никада није твоја кривица. Поносан/на сам што си ми рекао/ла. Хајде да смислимо безбедан план како да ово пријавимо и зауставимо преко платформе „Чувам те”.”

3. „Па зашто ми то ниси раније рекао/ла? Како да ти помогнем сад?” 

Шта родитељ жели да каже: „Жао ми је што си патио/ла сам/а, желим да будем укључен/а.” 

Шта дете чује: „Крив/а си што си ћутао/ла. Само ми правиш додатни проблем својим кашњењем.” Деца која трпе насиље често осећају огроман стид. 

Приручник „Вештине за психолошки опоравак” саветује да у овим моментима користите емпатично слушање без осуђивања. Критика због ћутања може нарушити дететов осећај сигурности и отежати му да следећи пут потражи подршку и подели своја искуства. 

КАЖИТЕ УМЕСТО ТОГА: „Хвала ти што си ми сада поверио/ла. Требало је много храбрости да то кажеш. Наћи ћемо решење заједно.”

Како бити „сигурна база” (Брзи савети за родитеље): 

• Будите „смирено сидро”: Деца често регулишу сопствене емоције ослањајући се на емоционалне реакције одраслих. Ако ви паничите или вичете, оно се осећа још несигурније. 
• Слушајте више, причајте мање: Понекад је детету само потребно да неко буде ту. Не нудите решења одмах. Прво понудите разумевање. 
• Вратите предвидивост: Након стресног догађаја или насиља, детету је потребна рутина. Заједничка вечера, шетање пса или играње друштвене игре помажу његовом мозгу да се осети безбедно.

Платформа „Чувам те” је ту да вас подржи. Пријава насиља и отворен разговор су први кораци ка решавању проблема, опоравку и безбедности вашег детета.

Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.