У данашње време образовно-васпитни процес је у великој мери усмерен на образовну улогу и остваривање образовних циљева и исхода. Са друге стране, постоји велика потреба да се кроз школовање утиче на развој широког спектра вештина које ће ученицима омогућити прилагођавање на променљиве околности, да развијају иновативна решења за проблеме, да буду лидери у својим областима, да буду истрајни, усмерени на остваривање циљева, али истовремено и тимски играчи који прихватају различитости и спремни су на сарадњу, суочавање са стресом, изазовима и неуспехом. Учење критичког мишљења, развијање карактера, упорности, храбрости и креативности требало би да буду централни елементи у образовању и васпитању за савремено доба.
Наставни предмети имају своје специфичности, али истовремено пружају пуно простора за различито васпитно деловање. Васпитање ученика требало би да се фокусира на развој критичког мишљења, креативности, самосталности и самопоуздања, стицање вештине како се учи, постављају и остварују циљеви учења, подстицање радозналости и истраживачког духа, емпатије и саосећање према другима, неговање моралних вредности попут поштења, одговорности и толеранције.
Неке од кључних вредности и полазишта неопходних за подршку целовитом развоју личности детета, на којима се заснива и васпитно деловање, јесу:
Различити наставни предмети и садржаји нуде богатство материјала за подстицање критичког мишљења, креативности и самосталности код ученика.
Давање простора за постављање питања, анализу информација и самостално долажење до закључака помаже ученицима да развију вештине потребне за доношење информисаних одлука и решавање проблема у различитим ситуацијама.
Интердисциплинарни приступ захтева од наставника да планирају и реализују наставу која је заснована на пројектном учењу, темама, проблемима или питањима која су значајна за ученике и њихово окружење.
Интегрисање дигиталне технологије у наставу може да унапреди учење и подстакне креативност. Коришћење вештачке интелигенције (АИ) и других технолошких иновација и канала учења који су блиски деци могу бити корисни алати у учењу и подучавању, а истовремено омогућавају разумевање да се дигитална технологија може користити за истраживање, креирање, сарадњу и заједнички рад и учење и да у тој сфери важе све усвојене норме које доприносе добрим међуљудским односима.
Начин на који је организован рад у учионици може значајно да допринесе васпитној функцији школа. Облици рада треба да буду разноврсни и прилагођени различитим потребама, интересовањима и могућностима деце, да буду занимљиви и мотивишући за њих. Постављање питања, тражење различитих извора информација и разговор о размишљањима и закључцима помаже ученицима да сагледају различите перспективе и буду критичнији према информацијама које добијају. Оснаживање ученика да дискутују, износе своја виђења, договарају се и преговарају помаже ученицима да развијају вештине комуникације и представљања. Кроз рад у пару и групи деца се уче сарадњи, самоконтроли, одговорности, критичком мишљењу, решавању проблема и многим другим социјално-емоционалним вештинама.
Интерактивно и кооперативно учење су два приступа учењу која се заснивају на сарадњи и комуникацији између ученика. Они имају за циљ да подстакну активно учешће ученика у наставном процесу, да развију социјалне и когнитивне вештине, да повећају мотивацију и задовољство учењем, да унапреде разумевање наставног садржаја и да допринесу њиховом личном и социјалном развоју.
Ефикасно учење се дешава на много начина. Неки ученици добро учe директно од наставника, други боље уче самостално. Једна од ефикаснијих техника активног учења је вршњачко учење. Ова врста учења подстиче комуникацију и сарадњу и помаже ученицима да учврсте своје знање учећи једни друге.
Текст је преузет из водича „Васпитање у функцији добробити и целовитог развоја деце – Водич за запослене у установама основног и средњег образовања и васпитања“.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.