Како помоћи детету које је жртва насиља?

Тема вршњачког насиља у задње време је свеприсутна. Свакодневно сведочимо овом проблему, свесно или не, слушамо емисије са овом тематиком, интернет је преплављен драматичним причама и примерима, али како да помогнемо, то је једино и право питање.

С обзиром на то колико је вршњачко насиље озбиљна и важна друштвена тема, заинтересованост и ширење свести о овој теми веома је корисно и важно. Како родитељима чија су деца жртве вршњачког насиља, тако и самој деци која пролазе кроз то.

Вршњачко насиље може се јавити у најранијој фази живота једног детета, од самог поласка у школу.

За многе дечаке и девојчице одлазак у школу представља трауму. Не због преобимног програма или евентуално неурађеног домаћег задатка, како би критичари обима школског програма одмах помислили, већ због насиља са којим се свакодневно суочавају.

Према статистици, најчешће је међу младима видљивио физичко насиље, а потом и дигитално. Међутим, суштина није у томе које насиље најзаступљеније, суштина је у томе да сваки облик насиља има одређену психолошку компоненту, јер оставља последице на психичко здравље деце, и да се мора препознати што пре и искоренити.

На тему вршњачког насиља и како помоћи детету разговарали смо са дипломираним педагогом на Филозофском факултету на одсеку за педагогију Мелитом Ранђеловић.

Мелита Ранђеловић запослена је у различитим институцијама социјалне заштите као што је, дом за децу без родитеља и родитељског старања, институцијама образовања, специјалној школи за децу са тешкоћама у интелектуалном развоју, у редовној средњој школи као стручна сарадница-педагог, а 2012. Године стиче сертификат Европски акредитованог програма за саветника системске породичне терапије при Институту за ментално здравље.

Објашњење како помоћи детету које је жртва насиља, али како да и родитељи, наставници и вршњаци препознају вршњачко насиље и помогну детету које је жртва истог дала је дипломирани педагог Мелита Ранђеловић која наводи да је веома важно да се направи план подршке и заштите ученика како би се синхронизовано и систематично реализовала подршка ученику/ци који је доживео насиље.

- Проблем вршњачког насиља решава се брзим и ефикасним деловањем свих актера, актера у школи као што су, наставници, вршњаци, тим за превенцију дискриминације насиља, злостављања и занемаривања, породице, и спољње мреже, ако је то потребно - рекла је Мелита Ранђеловић.

- Неопходно је да сви људи из ових група јасно кажу да се ради о насиљу и предузму све протоколом предвиђене кораке како би се вршњачко насиље спречило и помогло детету - додаје Мелита Ранђеловић.

Педагог Мелита Ранђеловић осврнула се и на помоћ коју жртве насиља могу добити од наставника у школи, родитеља код куће, али и од својих вршњака.

- Наставници могу помоћи тако што ће све чинити да се насиље не понови. Реаговаће на сваку ситуацију која указује да би неки вид насиља могао да се догоди - објашњава она.

- Наставници морају да свој васпитно-образовни рад прилагоде ситуацији кроз рад и наставне садржаје. Требало би да покрећу теме као што су дискриминација, стереотипи, предрасуда, (не)толеранција, говор мржње и слично. На тај начин могу учити ђаке да сарађују и уважавају друге, другачије, да уважавају различитост - додаје педагог као предлог наставницима.

Када је реч о помоћи коју жртве насиља могу да добију од својих родитеља или старатеља, педагог Мелита Ранђеловић објашњава да родитељи морају да реагују у ситуацији када примете насиља, да насиље морају пријавити и сарађивати са школом у процесу заштите детета и пружања подршке.

- Родитељи морају да пруже подршку свом детету. Требало би потражити стручну помоћ и подршку за своје дете, себе и своју породицу како би ситуацију што пре решили, пребродили - наводи педагог.

- Када је реч о вршњацима, они могу помоћи тако што ће подржати свог друга/другарицу који трпи насиље где ће се јасно поставити према насиљу као према неприхватљивом начину понашања. Вршњаци морају одмах да пријаве ситуацију насиља, ако се догоди. Поред тога, вршњаци могу да разговарају о овој теми, да буду покретачи теме о насиљу на нивоу одељења, школе и да се укључе и предложе активности заштите вршњака и подршке - савет је педагога. 

На основу стручног објашњења педагога, не можемо а да не закључимо да приче о вршњачком насиљу нису наивне и све су чешће.

Зато их треба схватити јако озбиљно, одмах реаговати и не означавати их као пубертетски несташлук.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.