Како препознати вршњачко насиље?

Вршњачко насиље је озбиљна и осетљива тема која изазива забринутост како родитеља тако и шире јавности. Свакодневно постајемо сведоци потребе за свеобухватним бављењем овим проблемом од нивоа породице, преко школе али и медија и целокупног друштва. Сви имамо одговорност да о вршњачком насиљу знамо, говоримо и учествујемо у адекватном бављењу. И свачији допринос је важан.

Да бисмо вршњачко насиље препознали, ми морамо бити упознати шта се све крије у том клупку. Иако је већини људи прва асоцијација физичко насиље међу вршњацима, вршњачко насиље је значајно шири феномен.

Оно обухвата читав спектар понашања, било физичких било вербалних, која за последицу имају повреду или потенцијалну повреду детета, његовог развоја и достојанства.

Вршњачко насиље оставља психолошке потешкоће на децу која су изложена насиљу. Ако се детету не помогне то може заувек да обележи личност детета које трпи насиље. Деца постају плашљива, не иде им се у школу, слабије уче, тужна су, нису расположена за дружење, имају ниско самопоштовање, осећаје патње, љутње и самосажаљења. Зато је битно да овакав проблем препознамо на време и суочимо се са њим.

На тему како препознати вршњачко насиље и који су први знаци који указују на то да је детету неопходна помоћ наставника, родитеља, вршњака или старије особе од поверења, разговарали смо са психологом, психотерапеутом интегративне психодинамске терапије Марином Надејин.

Докторка Надејин на самом почетку наводи да је, како би се прецизно одговорило на ово питање, неопходно направити разлику између агресивног и насилног понашања.

- Агресивност је део нашег еволутивног наслеђа која нам је омогућила заштиту и опстанак. Конструктивна агресивност нам омогућава животну пробојност и обрасце понашања везане за промоцију себе и сопствених потреба - објашњава др Надејин.

- Другарско задиркивање, неспоразуми, случајно наношење бола, чак и агресивно решавање сукоба између вршњака исте моћи нису насиље. Свако гурање, задиркивање и вређање, ма како непријатно било не може се дефинисати као насиље. Наравно, и на агресивно понашање школа и родитељи морају да реагују и поучавају децу обрасцима конструктивног решавања сукоба. Деца могу да науче да контролишу своје агресивно понашање - додаје др Надејин.

Докторка Надејин објашњава да многи психолози сматрају да је најоптималнији период за то предшколски узраст, иако се и касније врло успешно може радити на кориговању агресивног понашања и усвајању конструктувне асертивне комуникације.

Са друге стране, др Надејин објашњава да је насиље деструктивна агресивност која има за циљ наношење бола другој особи и додаје да код насиља нема универзалних правила, свака ситуација је јединствена, те да је неопходно добро утвдити све чињенице.

- Можемо рећи да су критеријуми за процену да ли је агресивно понашање у исти мах и насилно следећи: да ли је постојала намера, да ли је у питању неравнотежа моћи, да ли се понашање понавља и да ли је суштина насиља била наношење бола или угрожавање здравља - наводи др Надејин.

- Ако се грубо и агресивно понашање понавља, траје дуже време, има сличан садржај или облик, усмерено је на исту особу уз намеру да се повреди можемо бити уверени да је реч о насилном понашању - објашњава она.

Као сам закључак на тему како препознати вршњачко насиље, психолог Марина Надејин објашњава да је изузетно важно да се без одлагања реагује и на насилно и на агресивно понашање јер насилно понашање не пролази само од себе и игнорисањем можемо само интензивирати проблем.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.