Како родитељи могу да подрже дете које је постало адолесцент?

Када говоримо о адолесценцији, једна од дефиниција која се користи јесте та да је адолесценција период када се дете “облачи” у одраслу особу. Да бисмо је разумели и лакше препознали потребно је да знате које промене она носи са собом.

Прва битна промена је физичка или познатија као пубертет. Адолесцентно доба почиње пубертетом, који представља период бурних биолошких промена и највидљивији је знак почетка адолесценције. Пубертет означава све физчике промене које се дешавају код особе која прелази из детињства у одрасло доба. Просечни узраст у коме почиње је 10 година за девојчице и 12 за дечаке, али је веома индивидуално код сваког детета.

Друга промена је когнитивна. Мишљење се мења од конкретног до апстрактног и то адолесценту даје потпуно нове могућности менталних операција.

У трећу групу промена спадају емоционалне промене. Адолесценцију карактеришу бројне емоционалне промене које карактеришу промењен начин доживљавања себе и све већа способност да се функционише независно. Само интелектуално сазревање и промене у начину мишљења доводе до тога да адолесцент почиње себе да доживљава на другачији и сложенији начин.

Социјалне промене се огледају у томе што се однос са друштвом мења по значају и структури.

Последња промена која прати адолесценцију јесте промена у понашању. Разни изазови у овом периоду живота наводе адолесцента да експериментише и са новим облицима понашања.

На тему адолесценције, али и томе на који начин родитељи могу да подрже своју децу током ове развојне фазе говорили смо са педагогом Јеленом Јовић.

- Адолесценција је период у којем деца и млади пролазе кроз важне биолошке, али и психичке промене. Ове промене захтевају од деце да мењају своје мишљење и понашање, што може проузроковати стварање "конфузије" код адолесцената, али и у њиховој околини - говори Јовић и истиче да је веома важно да родитељи прате своју децу кроз различите фазе које пролазе, тако што ће свакодневно разговарати са њима о важним променама које им се дешавају.

- Дакле, родитељи и деца треба да имају време посвећено само њима и породичним активностима.

Неговањем породичних ритуала родитељи и деца граде простор поверења у коме деца стичу сигурност да родитељима могу да се повере и отворе.

Овде је такође веома важна улога добре сарадње школског ситема и чланова породице. Кроз успешну сарадњу породице и школе, родитељи граде и јачају своје васпитне вештине, наводи педагого.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.