Читај ми

Зашто култура тишине није добра? Зашто комшије, породица и друштво ћуте на насиље?

12. мај 2025.

Према UNICEF извештају из 2017. године скоро 70% деце у Србији је барем једном било изложено психичком или физичком насиљу, а више од 8% сексуалном злостављању, док је 38% деце сведочило насиљу међу одраслима у свом дому.

Такође, од укупног броја жртава насиља у породици у 2021. години, чак 8.146 су била деца. Такође, 45% деце је и даље изложено насилном дисциплиновању у свом дому.

Подаци изгледају алармантно, али околина најчешће бира да ћути о томе.

Зашто ћутимо?

Страх од „мешања“ у туђе

Породични односи се често доживљавају као приватна ствар, али заштита детета је обавеза сваког појединца према закону, не уплитање.

Несигурност у процену

Многи не реализују пријаве насиља јер „нису сигурни“. Али и мали корак ка сазнању и превентивна реакција бољи су од окретања главе.

Страх од последица

Посебно у мањим срединама присутан је страх од замерања или других последица. Потребно је више подршке и сигурности за оне који пријављују.

Нормализација насиља

Физичко кажњавање и емоционално злостављање се често не препознају као проблем, већ као део „васпитања“.

Последице тишине

Када околина ћути, насиље се продубљује. Жртва остаје без подршке, а насилник добија додатну "легитимност". Ћутање продужава трауму и смањује вероватноћу да ће дете добити помоћ на време.

Шта можемо да урадимо?

Оснажимо себе и друге да пријаве и сумњу.
Едукујмо околину да препозна знакове насиља.
Пружимо подршку онима који трпе насиље, као и онима који су се одважили да га пријаве.
Понудимо разговор и помоћ – искрено питање може бити први корак ка великој промени.

Тишина није неутрална. Она штити насилника, а не дете. Једна реч, једно питање, једна пријава – могу променити нечији живот. Проговоримо уместо деце која још не знају како.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.

Извор: