Понудите утеху и подршку. Разговор о искуствима насиља које сте имали у детињству може помоћи вашем детету да се осећа мање усамљено.
Нека ваше дете зна да није његова кривица. Било који вид насиља говори више о оном ко врши насиље него о ономе ко трпи. Похвалите своје дете што је урадило праву ствар тиме што вам је признало тако што ћете разговарати о томе. Подсетите дете да сте заједно у овоме. Уверите дете да ћете схватити шта да радите.
Обавестите школу. Реците директору, психологу, педагогу или наставнику о ситуацији. Многе школе имају правила за реаговање на дигитално насиље. Она се разликују од школе до школе. Али пре него што пријавите проблем, реците свом детету да то планирате да урадите како бисте могли да направите план у коме ћете се обоје осећати пријатно.
Охрабрите дете да не одговара на дигитално насиље. То само погоршава ситуацију.
Водити евиденцију. Чувајте снимке екрана претећих порука, слика и текстова. Они се могу користити као доказ код родитеља детета које врши насиље, школе, послодавца или чак полиције.
Потражите помоћ. Ако се ваш син или ћерка слажу, састанак са терапеутом може помоћи да се превазиђе негативна осећања. Саветник или посредник у школи може да ради са вашим дететом.
Школски педагог Јелена Јовић такође итиче значај сарадње родитеља и наставника.
- Важно је да родитељи благовремено упућују наставнике о важним променама у животу детета као што је и такође важно да родитељи имају информацију не само о школским постигнућима њиховог детета већ и о њиховом понашању и односу са вршњацима у школи. Родитељи такође треба да буду упућени у активности своје деце на друштвеним мрежама. Данас и велики број родитеља користи друштвене мреже па би било значајно да се "имају у пријатељима" односно „прате“ са својом децом како би имали увид у њихове активности.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.