Како се из дигиталног насиља јавља нови облик узнемиравања деце – НЕКРОБУЛИНГ и како у том случају помоћи жртвама?

Не можемо а да не приметимо да смо све чешће сведоци вршњачког насиља које се, нажалост, у неким случајевима заврши трагично. Заврши се тако да жртва вршњачког насиља не добије адекватну помоћ, а осталима остаје само шанса, прилика и морање да помогну, буду савесни и одговорни према другој деци, другим жртвама и да њима, поучени пређашњим искуством, помогну да преброде проблеме које са собом носи вршњачко насиље.

Ових дана појавио се нови облик насиља међу вршњацима под именом некробулинг које спада у врсту дигиталног насиља. Овај облик вршњачког насиље спроводи се кроз тзв. “хејт” коментаре на друштвеним мрежама испод објава које деца објављују на својим профилима.

Овакав вид, и рађање новог облика вршњачког насиља, односно некробулинга, социолози су прокоментарисали као феномен, а како објашњавају, то је само још један ниво насиља на интернету који представља извршиоце насиља који своје “хејт” коментаре остављају испод објава особа које су изгубиле живот или су претходно биле мета вршњачког насиља.

Како објашњавају социолози, сурови коментари извршиоца оваквог облика вршњачког насиља приказују апсолутно непоштовање, саосећање, потпуни недостатак етике и васпитања. Стручњаци истичу да коментари углавном долазе од деце, млађих генерација, које је неко морао да научи првенствено, како да се понашају у „офлајн животу“, па тако и у „онлајн животу“. Оба „живота“ су младим генерацијама подједнако важна! И не само младим, него и старијим генерацијама.

Социолози истичу да овакав тип насиља на интернету показује да су се многе ствари отеле контроли како родитељима, тако и установама.

Након оваквих изјава од стране стручних лица, поставља се питање како помоћи деци која су жртве дигиталног насиља да о овом проблему говоре, да се пожале родитељима, школском систему, надлежнима или одраслој особи од поверања која им може помоћи.

Емина Бековић из Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету објаснила је како ови увредљиви и сурови коментари утиче на децу и како се поставити у таквим ситуацијама.

- Деца пре свега нису психички способна да поднесу малтретирање и вређање на друштвеним мрежама. Већина се тешко носи са негативним коментарима. Овај вид дигиталног насиља је посебно опасан, јер вређање и малтретирање може бити у облику исмевања, негативних коментара, понижавајућих фотографија и видео снимака, а све то на интернету остаје заувек и зато је  жртва константно изложена и доступна починиоцима – објашњава Емина и додаје:

- Увредљив и непримерен садржај се дели и долази до великог броја људи у кратком временском периоду. Ово не узрокује физичке, али може да изазове озбиљне психичке проблеме.

Деца која су мета таквог насиља су тужна, узнемирена, пате, губе самопоуздање, осећају се усамљено и неприхваћено. Ретко се поверавају родитељима из страха да им не одузму интернет односно компјутер, телефон, лап топ, што може довести до фаталних последица.

На питање како родитељи могу да примете да је њихово дете жртва ове врсте дигиталног насиља и како могу помоћи свом детету, Бековић истиче да иако постоје индивидуалне разлике у начину реаговања међу децом која су жртве дигиталног насиља, постоје нека понашања на основу којих родитељи могу да закључе да дете трпи дигитално насиље.

-  На пример, дете показује узнемиреност током или након коришћења интернета, избегава дружење са вршњацима, делује одсутно, нерасположено је, раздражљиво, није мотивисано за учење, има проблем са концентрацијом, избегава школу, има психосоматске симптоме (главобоља, муцање, ноћно мокрење, нагло мршављење или гојење…) - објашњавају из Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету и додаје да деца која су жртве насиља на интернету откривају да се често боје или их је срамота да иду у школу.

Како саветује Емина Бековић, родитељи могу помоћи тако што ће начинити први корак који укључује разговор са дететом које је трпело насиље на интернету и које треба уверити да ништа лоше није урадило те да се њему може и мора помоћи.

- Важно је да дете не узвраћа и не одговара на увредљиве поруке!

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.

Креатор назива ,,некробулинг'' - социолошкиња Јелена Радовић.