Које су последице вршњачког насиља на породицу?

Вршњачко насиље оставља бројне последице на децу која га трпе, укључујући емоционалне промене и промене понашања. Последице насиља могу бити различите, од осећаја немоћи и анксиозности па до самоизолације и физичких тегоба.

Међутим, вршњачко насиље не утиче само на дете које га трпи већ и на друге чланове његове породице.

У наставку текста ћемо писати о начинима на које вршњачко насиље утиче на целу породицу.

Осећај немоћи

Вршњачко насиље је избор детета које га врши, а родитељи и други чланови породице често не могу да исконтролишу ову ситуацију како до ње не би дошло. Они могу да пријаве насиље и подрже дете након што је претрпело насиље. Ипак, они осећају да је требало да буду у стању да насиље зауставе, а када то не ураде осећају се немоћно и беспомоћно.

Физички симптоми

Родитељи често пријављују да се осећају физички лоше када сазнају за насиље које је њихово дете претрпело. За неке је ово привремени осећај, али за друге је ово само почетак дугачке листе физичких тегоба. На пример, могу се јавити стомачни проблеми, док се други могу борити са депресијом, хроничним главобољама и болестима повезаним са стресом. Као резултат тога, важно је да родитељи и други чланови породице раде на томе да остану здрави.

Љутња, узнемирености и нервоза

Вршњачко насиље је немогуће предвидети, као ни када ће се поновити и у ком облику. Сходно томе, многи чланови породице ће искусити широк спектар емоција, од беса до анксиозности.

Важно је да препознају и носе се са својим емоцијама на здрав и конструктиван начин. Претерано се љутити или бити стално узнемирен неће помоћи детеу. А ако бес постане проблем, онда чланови породице морају да науче како да управљају бесом, контролишу импулсе и решавају проблеме анксиозности.

Опсесивност

Када неко дете доживи тежи облик вршњачког насиља, неки родитељи не могу да престану да размишљају о тој ситуацији. То "прождире" сваку њихову мисао. И много пута постају претерано уплашени за безбедност свог детета, често стварајући опресивно и ограничавајуће окружење. Ова врста превише заштитничког стила родитељства само повећава анксиозност за све укључене. Уместо да буду опседнути стварима које не могу да контролишу, чланови породице треба да се усредсреде на оснаживање детета.

Осећај неуспеха

Родитељи и старија браћа и сестре често се боре са осећајем неуспеха када је у питању вршњачко насиље. Не само да се осећају као да нису успели да заштите дете, већ родитељи доводе у питање своје родитељске способности. Они се брину да су пропустили знакове вршњачког насиља или да нису учинили довољно да заштите своје дете од истог.

Ако је у питању дигитално насиље, родитељи се често питају да ли је требало да учине више да надгледају употребу технологије свог детета или је требало да је ограниче на неки начин. Истина је да нико не може да предвиви кога ће вршилац насиља циљати. Родитељи могу да ураде све како треба, а да ипак сазнају да је њихово дете на мети вршиоца насиља.

Самоћа и изолација

Многи људи очекују да ће други родитељи и комшије стати на њихову страну када њихово дете доживи вршњачко насиље. У стварности већина људи једноставно не жели да се укључи. То ће навести породицу да се изолује и прекине контакте са особа са којима су до недавно били у добрим односима.

Психолог Бранка Митровић Јосиповић саветује да са дететом градите однос поверења који ће га охрабрити да каже када има неки проблем и помоћи му да смисли могућа решења проблема и сам покуша да реши проблем.

- Тако се развија  њихова самосталност, одговорност и вештине решавања проблема. Дати му савет уколико не успева да реши ситуацију која превазилази његове тренутне интелектуалне, емоционалне и социјалне капацитете. Ако се ипак догоди да дете постане жртва вршњачког насиља, потребно је ту ситуацију искористити за учење и евентуално извлачење поука, пружајући разумевање детету.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.