Љубазношћу против насиља

Бити љубазан звучи лако, међутим да је тако једноставно сви би били љубазни и нико не би доживео малтретирање или осетио подлост на сопственој кожи. Замислите свет у којем је љубазност норма. Да ли је заиста могуће створити домове, школе и заједнице у којима је љубазност норма? Одговор је да - али да би овај замишљени свет постао стварност, морамо да учимо, развијамо позитивне особине и да увек наградимо доброту.

Љубазност је размишљање о потребама и бригама других. Љубазни људи волонтирају, помажу друштву и размишљају о већим проблемима који погађају њихову заједницу. Емпатијом, саосећајношћу и великодушним поступцима исказујемо доброту.

Нажалост, многе школе на негативно понашање (попут насиља) реагују кажњавањем, јер се сматра да ће то умањити или потпуно елиминисати проблем. Истраживања стручњака, који се баве заустављањем и спречавањем насиља, показала су да казне нису делотворне. Уместо кажњавања, треба се фокусирати на учење љубазности и усмеравање ка добром, позитивном понашању. То је могуће постићи на неколико начина:

1. укључите волонтерске активности
2. усмеравајте ученике да помажу једни другима
3. залажите се за разговоре са наглашеним међусобним поштовањем
4. генеришите отворена питања за дискусију
5. подстичите идеју о заједници и тимски рад
6. објасните ученицима колико је изражавање емоција значајно

Начини за подучавање љубазности

Бити пажљив значи бити ментално флексибилан, а кроз обуку чак и мала деца могу да науче како да развију осећајност. Вештине пажљивости се уче у школама – на пример поставите ученицима дневне циљеве прилагођене различитим узрастима, чијим ће испуњењем показати пажљивост и осећајност у односу према вршњацима.

Социјално-емоционално учење подстиче доброту, сарадњу, одговорност, самоконтролу, емпатију и пружа добру основу за изградњу ових вештина. Школе које заступају овакав систем учења показују побољшане академске перформансе, позитивно социјално понашање ученика и смањен број дисциплинских поступака. Учење се заснива на отвореној комуникацији на релацији професор-ученик, постављању директних питања, подстицању заједничког рада и здравом решавању евентуалних нежељених субока.

Бити љубазан значи учинити нешто лепо за другу особу. Поред тога што има трајни позитиван ефекат, љубазност је бесплатна и доступна свима! Један социјални експеримент показао је да, ученици који су три пута у току недеље исказали љубазност, за кратко време су развили емпатију и лашке прихватили вршњаке, за разлику од оних који нису учествовали у експерименту. Такође, студенти који развијају доброту и позитивне особине постају социјално свеснији, повезани са генерацијом, имају изражену емпатију и добијају више оцене. Поред тимских активности и подучавања љубазности на часовима у школи, постоје и онлајн лекције и мотивационе поруке на друштвеним мрежама које надахњују, оснажују и залажу се за ширење доброте. Исказивањем љубазности друштво као заједница постаје свесније, боље и успешније у сваком погледу.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.