Ментално здравље код деце и младих

Свеукупно здравље укључује и физичко и ментално здравље. Ментално здравље деце и младих односи се на то како се дете или млада особа понаша, размишља и регулише своја осећања. Проблеми менталног здравља се дефинишу као обрасци или промене у размишљању, осећањима или понашању. Ови проблеми ометају децу и младе, и могу утицати на њихове друштвене односе, учење и ангажовање у школи, на њихову способност да брину о себи и другима, и на доношење позитивних животних одлука. Највећи број проблема менталног здравља заправо почне у детињству и адолесценцији, утичу на одрастање и свакодневно функционисање и могу оставити неизбрисиве последице за цео живот. Непрепознати проблеми код деце и младих могу довести до различитих штетних исхода, попут злоупотребе алкохола и дрога, здравствених проблема, самоповређивања и самоубиства. Даље, лоше ментално здравље може довести до друштвене искључености, кршења људских права и немогућности да се особа уклопи у друштво, да зарађују за живот и оствари своје потенцијале.

Деца и адолесценти представљају једну трећину укупне светске популације и посебно су рањива група за настанак проблема менталног здравља. Адолесценција је период убрзаног личног развоја, прате га развојни задаци на психолос̌ком и социјалном плану, и представља осетљиво доба живота. 

Све лошије ментално здравље адолесцената и младих у свету представља велики изазов. Подаци говоре да 20% младих од 16-25. године има ментални поремећај који се може дијагностиковати, и да се око половине свих менталних поремећаја први пут јави до 14. године, а чак три четвртине до 24. године старости.

У нашој земљи још увек не постоје прецизни подаци о поремећајима менталног здравља код деце и младих.

Текст је припремила Јасмина Богадановић са Института за ментално здравље.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.