Однос између родитеља и детета почиње да се формира одмах након рођења детета.
Осећај безбедности и вољености у породици чине основ за стварање позитивне слике о себи код детета (то је неопходан елемент за срећу када одрасту). Васпитање, дакле, започиње већ после дететовог рођења.
О васпитању у строгом смислу речи почињемо говорити после навршене прве године. У то време први пут се јавља потреба за постављањем ограничења детету, то је период када дете почиње самостално да се креће.
Док истражује околину, дете се први пут сусреће са ограничењима која почињу да постављају родитељи.
Поред тога, у том узрасту малишани већ могу разумети и поштовати нека ограничења. Тада је кључно објаснити детету како треба да се опходи према вршњацима, родитељима, другарима, браћи и сестрама и како да се понаша примерно. Такође, родитељ треба да буде прави пример детету како не би дошло до момента где дете услед "запуштања" у васпитању постаје извршилац насиља у будућности.
Педагог Јелена Јовић објаснила је на који начин родитељи могу да подржавају раст и развој свог детета, како оно не би одрасло у особу која врши насиље. Будући да је рад са децом која су показивала различите облике насиља, показао да најчешће та деца имају потешкоће у функционисању породичног система.
- Дакле, све полази из породице. Родитељи су главни модели на која се деца угледају. Када у породичном систему ствари не функционишу то код деце ствара осећај несигурности и потиштености. Потом они то преносе на односе у школи и са вршњацима.
Најважније је да родитељи својим личним примером буду најбољи узор за своју децу на који ће се они угледати.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.